Galerije po meri umetnika

Skrivene lepote Beograda

Vodimo vas u tri male gradske galerije: Galerija 1250°, Wunderkammer i Baltobran. Osnovali su ih mladi umetnici. Umesto da traže mesto gde će da izlažu, napravili su izlagački prostor po svojoj meri.

Ko hoće – nađe način, ko neće – nađe izgovor, rekao je Pikaso. Uprkos činjenici da izgovora ima na pretek, ovi talentovani i odlučni mladi ljudi uspeli su da pomire snove i biznis. Imali su lepu ideju i bili dovoljno snažni da u njoj i istraju. Stvorili su tri kutka u kojima će se oni dobro osećati, ali i svaki slučajni ili namerni gost. Znate ono kad šetate ulicama nekog morskog mestašca, pa nabasate na malu ušuškanu galeriju, priča Jelena Vukadinović iz Wunderkammera, e pa tu intimnu atmosferu hteli smo da prenesemo našim posetiocima. I uspeli su u tome. Ko god naiđe na vrata neke od ove tri galerije, sigurno će zaboraviti da je u centru velikog užurbanog grada.

Gallery 1250°

Čumićevo sokače, iako u najužem centru grada, dugo je predstavljalo zaboravljeno gradsko ćoše. Novi život udahnuo mu je Belgrade Design District 2010. godine. A pravi procvat doživeo je pre pet godina, kad se u njega uselila Galerija 1250 stepeni, prva galerija u Beogradu posvećena pre svega keramici.
Udruženim snagama osnovali su je Iva Brkić, Miona Stefanović, Bojana Jokmanović, Ivana Špoljarić, Marija Seman i Igor Stangliczky – keramičari po obrazovanju, ali i majstori, preduzetnici, trgovci, advertajzeri… po potrebi posla. Našli su lokal, podelili obaveze, obavili grube radove, te suptilne finese, napunili ga unikatnom upotrebnom i dekorativnom keramikom: tanjiri, šoljice, čajnici, činije, vaze, lampe, nakit, skulpture… i nazvali po temperaturi na kojoj se glina lagano peče: 1250 stepeni.
Neretko izađu iz tematskog okvira, pa pored keramike u raznim formama, u ovoj galeriji možete pronaći i, recimo, Ivine i Mionine morske akvarele, „Veselo uputstvo za život“ Maše Zorić ili čestitke od presovanog cveća iz botaničke radionice Samonikle.
Doterali su svoj prostor, ali i okolinu: inicirali su popravku fontane u Čumiću, iznad nje postavili „leteću“ instalaciju na kojoj se po prilici smenjuju ptice, metle, avioni, iscrtali su svaki beli zid i prazan izlog, a posvuda okačili zastavice i girlande pretekle sa rođendanske zabave galerije ili sad već tradicionalne novogodišnje tombole.

Wunderkammer

Dvostruka svečanost zgodila se 13. septembra u Čumiću: Galerija 1250 stepeni proslavila je peti rođendan, a deset i po koraka dalje otvorena je nova galerija – Wunderkammer, zajednički san scenografkinje Tamare Branković i istoričarke umetnosti Jelene Vukadinović.
Iskrsnuo je savršen prostor u umetničkom komšiluku. Snalažljive i vešte, same su ga sredile od početka do kraja, napunile biljkama i vintidž nameštajem, okupile mlade afirmisane umetnike, izložile slike, grafike, fotografije, antikvitete, keramiku, lutke… od svega ponešto i dobile pravi Wunderkammer (kabinet čudesa ili retkosti).
Nijedan eksponat u ovoj galeriji nije tek tako tu. Svaki ima zanimljivu pozadinsku priču zbog koje ga možemo svrstati pod retkost. Na primer tu je set od 4 šoljice koji potiče iz prve fabrike industrijskog porcelana u Jugoslaviji, Hojhlerova grafika na porcelanskom tanjiru, „Dragička“ lutka koja se transformiše u sirenu, vez na platnu Milice Dukić koji može da se gleda i s lica i s naličja…
Posebno mesto u galeriji zauzima i antikvarna keramika. Jelena je radila na odseku za keramiku u Muzeju primenjene umetnosti, pa je naročitu pažnju posvetila tom umetničkom izrazu. „Ovo je set koji je radio Vim Mühlendyck, poznati keramičar iz Zapadne Nemačke. On datuje iz šezdesetih godina dvadesetog veka i karakterističan je po ornamentici u kobaltno plavoj boji“, objašnjava nam ona, eksponat po eksponat. A pored autentičnih setova, tu su i kompleti koje su Jelena i Tamara same uklapale – po boji, formi ili ornamentici.
Wunderkammer je savršeno mesto da se izgubite u detaljima, otkrijete nove umetnike, proćaskate o umetnosti i počnete da maštate o stvaranju ličnog kabineta retkosti. Prvi predmet nek bude iz ove galerije!

Blatobran

Premeštamo se iz Čumića na Dorćol, ali ostajemo u okviru tematike. Blatobran je još jedna galerija specijalizovana za keramiku. Posebnost ove galerije je brojan kolektiv koji tu izlaže, te neočekivana raznovrsnost u okviru iste umetničke oblasti.
Blatobran čine Julia Draškoci, Jovana Čavorović, Minja Đurđević, Bojana Ristevski, Lana Tikveša, Ana Jakić Jevtović, Tatjana Parađanin, Nemanja Nikolić, Aleksandar Vac i Marija Milin. Svako od njih desetoro na drugačiji način pristupa keramici, te tako u galeriji mogu da se vide porcelan, majolika, kamenina, terra sigillata, pa sa glazurom, sa pozlatom, raznolikom likovnom obradom, u kombinaciji sa drugim materijalima… „Keramika je veoma širok pojam, obuhvata sve od grnčarije do porcelana. Ljudi ovde ne znaju mnogo o umetničkoj keramici. Kad se spomene keramika obično pomisle na porcelanski servis. Drago nam je kad naiđu radoznale mušterije, pa smo u prilici i da ih malo edukujemo“, priča Marija Milin. Neko od umetnika je uvek u galeriji, jer smatraju da je pored vremena provedenog u ateljeu, veoma važan i susret sa mušterijom.
Kao umetničko udruženje Blatobran postoji od 2007. godine, a galeriju otvaraju 2015. u jednoj od najlepših beogradskih ulica – Gospodar Jevremovoj 38. „Sve je krenulo iz frustracije – gde ćemo da izlažemo! I kad bi se pojavila prilika, nismo bili sasvim zadovoljni uslovima. Tako smo došli na ideju da osnujemo svoju galeriju gde ćemo imati mesta i slobodu da izlažemo radove onako kako sami smatramo da je najbolje“, objašnjava Marija. A zadovoljstvo je zarazno. Ako se njima sviđa, svideće se i svakome ko ušeta u galeriju.