Šumadija među šljivama

U slavu voćke koja simbolizuje Srbiju, priređuju se raznoliki događaji, a među njima su i „Šumadijski dani šljive“ koje je u Stragarima pod planinom Rudnik, nedavno uspešno organizovala Turistička organizacija grada Kragujevca.

Šumadijsko podneblje kao da je stvoreno za uzgoj voća i vinove loze, a izbor sela Stragari za mesto u kojem se priređuje glavni promotivni događaj koji okuplja voćare, destilerije, stručnjake i publiku nije slučajan. Pisani dokumenti govore da su dva vredna i preduzimljiva brata – jeromonah Aleksije i jeromonah Danilo – iz obližnjeg manastira Voljavča još u drugoj polovini 18. veka na manastirskoj zemlji zasadili preko hiljadu stabala šljive. Danas niko  ne zna koliko ove sočne voćke iz porodice ruža tačno ima i u koliko sortnih varijacija, ali sigurno je da se Šumadija „salama od šljiva“.

Prostori za susrete i usavršavanja

Događaj je medijski dobro najavljen – po broju stanovnika maleno Stragare postalo je tokom ove trodevne svetkovine uzavrela varoš. Svojim prisustvom, svetkovinu su podržali gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, kao i vladika šumadijski Jovan. Posetioci su privučeni i najavama večernjih programa na kojima su,  kao glavne zvezde, nastupili  poznati pevači narodne muzike Miroslav Ilić i Snežana Đurišić.  „Šumadijski dani šljive“ se u nekim crtama oslanjaju na tradiciju vašara – postavljene su šatre u kojima se narod veseli, pije i jede, ali su dodate i mnoge druge komponente. Na primer, Regionalna razvojna agencija Šumadije i Pomoravlja upriličila je savetovanje voćara i radionicu na temu potencijala razvoja seoskog turizma.  I što je naročito važno, okupljanje je iskorišćeno za afirmaciju turizma.

Posetilačka „okna“ Rudnika

Planina Rudnik je krov  koji se nadvija nad zatalasanim bregovima Šumadije, a njeno ime, kao i arheološki nalazi, svedoče o višemilenijumskom iskopavanju rudnih blaga – od bakra, olova, cinka, pa sve do zlata i srebra. I neki toponimi uverljivo svedoče o ovdašnjoj istoriji rudarenja. Posetili smo vodenicu porodice Cicić na rečici Srebrnici koja protiče kroz Stragara. Vodeničari Cicići,  koji su obnovili dva veka staru građevinu i napravili prostoriju za smeštaj gostiju, tvrde da se ova reka nekada zvala Zlatica. U pisanim izvorima pominje se sredonjovekovni grad Srebrnik ili Srebrnica u kojem je despot Stefan Lazarević predao vlast svom nasledniku Đurađu Brankoviću.  Za ovaj kraj vezano je „gusto tkanje“ zbivanja u godinama kada se Srbija oslobađala od osmanske vlasti, a jedno od mesta koje u tome zauzima istaknutu ulogu jeste manastir Voljavča.

Manastir i banja Voljavča

Vođa ustaničke Srbije, vožd Karađođe, skrivao se od Turaka u Voljavči. I danas, kada vas do Manastira dovede uzani put koji se tu i završava, može da se oseti  ta posebna skrovitost prostora. Voljavča je doslovno sa sve četiri strane „zagrljena“ brdima. Osim skladne bele crkve posvećene Svetim Arhangelima, u porti se nalaze izvanredno očuvani konaci – „Karađorđev konak“,  u kojem je  1805. godine zasedala prva srpska vlada i koji je danas pretvoren u muzej i „Milošev konak“ u kojem žive igumanija Evgenija i sestra Milica.  Premda se Voljavča zbog svoje izolovanosti ne nalazi često na agencijskim turističkim rutama ona, po svemu što je odlikuje, spada među blistave dragulje našeg sakralnog nasleđa. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Kirijaka Otšelnika, u njoj je sahranjena odrubljena glava voždovog barjaktara Tanaska Rajića, „Karađorđev konak“ priča priču o rađanju države, zvonara Janićija Đurića pripoveda o težnjama obrazovanih Srba ustaničkog doba…   Voljavča je sve do dolaska komunista na vlast gazdovala istoimenom banjom. O lekovitosti njene vode danas se malo zna, ali ljudi do kojih je došao glas iz tih dosta dalekih vremena i danas dolaze na kupke u izvorima za koje kažu da deluju čak i kada je reč o teškim oboljenjima poput multipleks skleroze. Za pisca ovih redova, od svih snažnih utisika, najsnažniji je ostavila topla i nasmejna igumanija Evgenija. Na pitanje ko ovom malenom sestrinstvu pomaže da tako besprekorno održava Manastir, mati odgovara: „Bog nam pomaže“, a na pitanje da li još neko „ zasuče rukave” kaže: „Ljudi koje nam Bog pošalje“.

Etnokuća u Stragarima

Vodička tura koju je za sugrađane i novinare organizovala Turistička organizacija Kragujevca obuhvatila je i posetu etnokući Lazić: Jelena, po zanimanju učiteljica je, zajedno sa svojim suprugom koji je, takođe, učitelj, u staroj porodičnoj kući napravila prodajnu izložbu suvenira, a susedni vajat su pretvorili u minijaturni muzej pokućstva i ćilima. Jelena Lazić je za svoje rukotvorine dobila prestižnu nagradu Turistički cvet, a okoliš etnokuće je ovenčan  priznanjima za najlepše dvorišta Centralne Srbije.

U trodnevnom rasporedu zbivanja na „Šumadijskim danima šljive“ nije ostalo prostora da se obiđu i druge obližnje znamenitosti poput crkve Kumanice u selu Ramaća, manastira Petkovica ili Blagoveštenja Rudničkog. Turistička organizacija Kragujevca, kao „master mind“ ovog događaja uspela je, ne samo da dobro osmisli glavni program, već i da kroz prateće sadržaje i programe razgledanja i pokaže i nagovesti šta sve rudnički kraj može da pruži posetiocima.

Milena Mihaljčić

Foto: Rozana Sazdić

Info: Turistička organizacija Kragujevca

www.gtokg.org.rs