Skrivene lepote Beograda
Postoje neki ljupki detalji zbog kojih grad zavolimo još više. No često nam ih zaklanja vizir knap pritegnut obavezama, potrebama, predrasudama… Kao u pesmi Mike Antića, tek kad se oslobodimo svega toga i krenemo da obraćamo pažnju, skrivene lepote počeće da pronalaze nas.
Nežna gradska keramika
Postoje ptičice koje se gnezde na beogradskim zidovima, uličnim tablama, trafo-stanicama… Oku pažljivog posmatrača neće promaći u ulicama Braće Krsmanović, Kralja Petra, Čika Ljubinoj, Kneginje Ljubice, na zadnjem zidu PMF… Vole reke, ušća, čitaju Crnjanskog, rešavaju Pitagorinu teoremu, zalažu se za pažnju, nežnost i ljubav… A rađaju se u mašti keramičarke Mione Stefanović. „Ideja mi je bila da to budu ptice koje simbolično sleću u zapostavljene budžake i ostavljaju poruke, šapuću tajne, jer ptičice to rade, pričali su nam kad smo bili mali. Na primer, na jesen sam napravila jato ptica koje odlaze u pravcu juga, a prvog dana proleća zalepila sam venac od cveća u kome su bile laste, sa porukom: Vratile smo se. Nemam uvek plan šta kako, dovoljno mi je da bude lepo i da se neko obraduje kada to vidi“, objašnjava Miona.
Mesto za ljubljenje
U okviru BeFem festivala, komunikolog Kornelija Szabo i poznata beogradska ulična umetnica TKV održale radionicu „Rodno čitanje grada“, čiji je rezultat bila ideja da se kvadratom za ljubljenje obeleži nekoliko čestih sastajališta u gradu. Intervenciju na asfaltu sprovelo je četvoro studenata sa Fakulteta za medije i komunikacije: Sanja Seliškar, Anđela Čeh, Nikola Herman i Petar Đošev. Cilj projekta je širenje ljubavi, ali i rušenje predrasuda o ljubljenju u javnosti. „Baš na ovim mestima između četiri javna zida brišu se sve granice. Otvaramo mesta gde je dozvoljeno poljubiti koga god želite, kako god želite“, stoji objašnjenje na Fejsbuku ove inicijative. Projekat je naišao na velike simpatije građana, pa ekipa najavljuje da će nastaviti sa otvaranjem novih mesta prema sopstvenom sluhu, ali i na predloge sugrađana.
Poruke na šahtovima
Pre više od deset godina jedan umetnik utinsuo je male šahotve u asfalt na Terazijama i u Prizrenskoj ulici. Mali kao pola čokolada. I svaki nosi poruku. Potpisuje ih Miloš Tomić. Po diplomi reditelj, po profesiji predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju, a u duši neumorni kolekcionar svega što se može kreativno osmisliti. Šahtovi jaki, teški, ozbiljni, podsećaju ga na dedina odlikovanja iz rata. Napre je počela igra u mislima, pa na papiru, naposletku i u asfaltu. Našao je vajara koji je napravio kalupe, livac ih je izlio, a Beograd put dao mu dozvolu da ih postavi u vruć asfalt. Umesto uobičajenog „Vodovod i kanalizacija“, na Miloševim šahtićima ponavljaju se tri neobične prouke: „Pitam se, pitam gde je kraj kosmosa“, „Jao, jao devojke“ i „Opusti se i mucaj“. U pitanju su nasumice probrani delići njegovog života.
Ćošak Salvadora Dalija
Jedan od skrivenih beogradskih ćoškova nalazi se na Dorćolu, na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice. Grupa uličnih umetnika „Ilegalni poslastičari“ postavila je na tom mestu tablu sa imenom Salvadora Dalija. Inspiraciju su pronašli u Dalijevoj čuvenoj slici na kojoj se nalaze savijeni satovi, te je i tabla presavijena napola, tj. na ćošak. Ćošak je velikom brzinom privukao pažnju javnosti, pa su gradske vlasti odlučile da ga i zvanično preimenuju u Ćošak Salvadora Dalija. Potom, na umetničkom festivalu u Šangaju postavili su i Ćošak Marka Kraljevića. Događaju su prisustvovali gradonačelnik Šangaja i konzul Srbije u Kini, a uvršten je i u zvanični spisak šangajskih ulica. Malo zatim u Metelkovoj ulici u Ljubljani postavili su banderu sa putokazima koji vode ka znamenitostima tog kvarta, ali i ka Ćošku Salvadora Dalija i Kraljevića Marka.
Stepenište presvučeno ćilimom
Pre par godina u Beogradu je održana radionica u okviru internacionalnog projekta Akupunktura grada. Osnovna ideja bila je realizacija malih urbanističkih intervencija koje će popraviti kvalitet života gradskih kvartova. Nezavisni dizajn studio Kriška, koji vode Barbara Ismailović i Tijana Tripković, izabran je da sprovede intervencije u tada još prilično uspavanom kvartu Savamale. Njihov odgovor na temu bili su dobro poznati duhovi koji simbolizuju Savamalu, njene čari i njene probleme, te je jedan od nesuđenih pešačkih prelaza u ulici Braće Krsmanović i stepenište prekriveno bojama i ornamentikom pirotskog ćilima. Nalazi se iza Manakove kuće u prolazu koji vodi ka Zelenom venacu. Ćilim je bio logičan izbor, jer je Manakova kuća ogranak Etnografskog muzeja u kome se održavaju radionice za izučavanje tradicionalnih zanata.
Ulična galerija
U nekada zapuštenom prolazu, nazvanom Čavketov pasaž po bubnjaru beogradske rok grupe „Električni orgazam“, između Terazija i Trga Nikole Pašića, danas se nalazi prelepo uređena javna galerija. Po načinu transformacije napuštenog javnog prostora u galeriju, to je prvi takav projekat u Srbiji. Javni prostor je dobio novu funkciju, umetnici mesto za izlaganje, grad novi kulturni centar, a posetioci i prolaznici priliku da uživaju u umetnosti u nesvakidašnjem prostoru. Ulična galerija postoji već skoro četiri godine i za to vreme je održano više od pedeset izložbi, veliki broj festivala, radionica i koncerata. A jedna od njenih važnih odlika je i to što daje priliku za izlaganje mladim i neafirmisanim umetnicima.
I na kraju ostaje zapitanost: Koliko ovakvih prolaza čeka da bude otkriveno i dobije novi život?
Social Network