Izložba „Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti“
Krajem septembra prošle godine u Istorijskom muzeju Srbije otvorena je izložba „Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti“. No, realnost je poslednje što možete da očekujete na ovoj izložbi. Zbog neverovatnih priča iz života velikog naučenjaka, zbog načina na koji su predstavljene. Koliko je postavka zaista čudesna govori i činjenica da je izložbu do sada videlo više od pedeset hiljada posetilaca, da se već dva puta pomera datum njenog zatvaranja, da sluti da preraste u muzej za sebe.
„Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti“, jasno je čim se naziv pročita, u pitanju je izložba o Pupinovom životu. Ali i o životu uopšte. Jer načela ponašanja tog velikog naučnika, prevedena u citate koji vode kroz izložbu, zapravo su vanvremenska uputstva za život.
„Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“, tim rečima majka je ispratila Pupina u beli svet. Te reči su i jedna od prvih smernica na izložbi. I dok idete dalje kroz muzej, ne prestaju da odzvanjaju u ušima, jer baš sa svakim korakom kroz postavku postajete bogatiji za neko novo znanje – o muzeju, o Pupinu, o savremenoj nauci na granici sa fantastikom.
Nebeska ljuljaška
Savremena tehnologija razmazila je svoje potrošače, pa više ni izložbe ne mogu da budu statične, moraju da se izbore za rastrzanu pažnju, te da nas u isto vreme i pouče i zabave. Hologrami, animacije, igre svetla, zvučne instalacije… Tek neki su od načina da se muzeološko iskustvo preseli u nezaborav. Tako nešto ste možda već doživeli u svetskim muzejima, a sad imate priliku da se krećete kroz proširenu stvarnost i na domaćem terenu.
Autorka izložbe Aleksandra Ninković Tašić pobrinula se da nas zaspe zanimljivim informacijama. No pored toga što izložba zapanji saznanjima o Pupinu koja prevazilaze školsko obrazovanje, pamet dodatno zanemi pred tehnologijom koja gotovo magijski Pupina izvuče pred posetioca i učini da progovori s njim. Zazvoni tako telefon na muzejskom zidu, javite se, a sa druge strane žice glas prozbori: „Zdravo, ovde Mihajlo Pupin, da li se čujemo?“ Kada mu odgovorite, vaše reči se ispisuju na susednom zidu. Za magiju je ovog puta bio zadužen Live View Studio. I verovatno ne postoji bolji način da se vrati dug naučniku na čijem se radu zasniva celokupna savremena komunikacija nego da se organizuje izložba koja oživljava na ekranu telefona.
Pametni uređaj, telefon ili tablet, glavno je pomagalo za lutanje kroz lavirint prvi put otvorenih i renoviranih muzejskih prostorija, jer aktivacijom aplikacije Pupin i odabirom sektora u kom se nalazite ulazite u Pupinov život – slušate savet koji mu majka daje pred put u Ameriku, plovite zajedno ka Njujorku na palubi broda Vestlajf, razgovarate s njim telefonom, na nebeskoj ljuljašci putujete kroz kosmos i negde, na otprilike petom zaljuljaju, zvezde formiraju Pupinov lik koji nam govori o prolaznosti ljudskih pronalazaka i večnim zakonima kosmosa.
Ono što o Pupinu niste znali
S jedne strane, ova izložba oduševi novim saznanjima, s druge, porazi činjenicom koliko smo malo znali o Pupinu. Svi su čuli za Pupinov doprinos bežičnoj telefoniji, poneko i za uvođenje rendgenskih zraka u medicinu. Ali da li ste, recimo, znali i to da je Pupin prodao baš sve što je imao kako bi otišao u Ameriku, da je u Njujork stigao sa svega pet centi u džepu, da je znao napamet Ilijadu, da je zbog toga primljen na Kolumbija koledž, da je očistio njujorško nebo od kablova kada je shvatio da jedna žica može da provodi više telefonskih veza, da su njegovi kalemovi obezbedili telekomunikaciju na razdaljinama velikim kao Atlantik, da je bio pod zaštitom američke vlade, da je zahvaljujući njemu Banat ostao deo Srbije nakon Prvog svetskog rata, da je bio jedan od osnivača agencije NASA, da mali krater na Mesecu nosi njegovo ime, da se bavio humanitarnim radom, da je veliki broj slika u Narodnom muzeju njegova zaostavština, da se bavio pisanjem i da je za svoju autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“ dobio Pulicerovu nagradu, da je iz njegove fizičke laboratorije na Kolumbiji do danas izašlo više od trideset nobelovaca… I to je tek delić informacija koje mogu da stanu u jedan dah. Kad se sve tako pobroje, postane jasan i naziv izložbe „od fizičke ka duhovnoj realnosti“, jer obe te stvarnosti Pupin je vešto oblikovao.
Na kraju svega novog što smo otkrili, pun smisao dobijaju reči Isidora Rabija, jednog od Pupinovih učenika: „Sa Pupinom, svet je bio lep.“ Na to možemo da dodamo i to da je sa Pupinom svet danas još lepši!
Social Network