Intrevju Dr Miomir Korać
Rimski carski grad Viminacijum, sagrađen u doba imperatora Hadrijna, vekovima je „tihovao“ pod zemljom, zaboravljen i izgubljen kao Pompeji. Danas je on jedan od najznačajnih arheoloških lokaliteta u Evropi, a po rečima Miomira Koraća, idejnog tvorca i rukovodioca projekta „Arheološki park Viminacijum“, on će s protokom vremena postajati sve bitniji. I ukoliko budemo budni i otvoreni, možda će nam pružiti suštinske odgovore na krupne izazove današnjice.
Kažete da ste u istraživanjima oslanjate na plejadu velikih imena srpske arheologije i da ste sluga Viminacijuma…
Kada se nečim dugo bavite onda znate da je privilegija što se izabrani da to radite jer su pre vas Viminacijum istraživale veličine poput Miloja Vasića i Mihajla Valtrovića, a oni su pak, po duhovnoj koncepciji, bili učenici Jovana Sterije Popovića i svih onih generacija koje sežu do Dositeja Obradovića i Ruđera Boškovića. Čovek treba da bude svestan tog niza, da pokuša da ih dosegne, jer bez njih ne postoji. A između Miloja Vasića i mene je čitav niz istraživača – Srejović, Garašanin, Kondić… Složio se s njima ili ne složio, njihov rad za mene je svetinja. Čak šta više, ljubomoran sam ne očuvanje njihovih imena i ugleda i ne dozvoljavam da ih neko blati.
Premda iza vas stoje četiri decenije rada, ako uporedimo tempo s kojom se istražuju i promovišu drugi značajni arheološki lokaliteti, vi ste dosegli „brzinu svetlosti“….
Kao istraživač, krenuo sam sa Đerdapa koji su bogovi stvorili za sebe a ne za nas. I kada sam dobio poziv da budem u timu Viminacijuma, nisam baš bio srećan. Mesto vizuelno nije bilo atraktivno, ali malo po malo me je uzeo pod svoje. Rastao sam s njim. To je iskustvo koje nalikuje na antički mit – ušao sam u brisan postor, a iz pustog polja se ili vratite ili ne vratite ili vas vrate na ratničkom štitu. Arheološki lokaliteti su manje-više hermetička tvorevina koja opsesivno deluje na samog istraživača, međitim, u ogromnom urbanom prostoru Viminicijuma sa više stotina hektara, uvideo sam da on sadrži elemente koji ne mogu da budu sačuvani samo za nas arheologe i, za samo šest godina, napravili smo podvig – podigli smo Arheološki park koji danas slovi za jedan od deset najlepših u Evropi.
Kako ste ga osmislili?
U našem timu je dvadset šest istraživača različitih interesovanja. Osim arheologa i istoričara umetnosti imamo i geofizičare, matematičare, informatičare… Zajedno, napravili smo proizvod od znanja. To je posebna vrednost Viminacijuma. Ideja vodilja je proistekla iz Uneska koji kaže da je, uz zaštitu, doživljaj nasleđa centralna stvar. Arheologija nije samo nauka prošlosti. Nije joj cilj da predmete smesti u muzej. Danas, naši posetioci ulaze u jednu vrstu vremeplova gda nastojimo da delujemo na sva njihova čula. Uz obilazak glavne kapije legijskog logora, Mauzoleja imperatora Hostilijana, Termi, kako bismo dočarali epohu napravili smo i repliku Amfiteatara, rimsku vilu, zanatski centar sa pećima za proizvodnju opeke, avantura park… Imamo i preko petstotina rimskih kostima. Kada ih obučemo, pretvaramo Viminacijum u živi antički grad.
Otkriće fresaka u Mauzoleju bilo je prava senzacija, ali čini se da je prastonica Gornje Mezije nepresušni izvor iznanđujućih nalaza…
Ovakve freske nema ni Pariz, ni London, ni Njujork… Freske iz grobnica Mauzoleja su najlepše freske kasne antike s cele terotiije Rimskog carstva. Radio ih je slikar ravan Vermeru, Rafelu, Da Vinčiju. Među brojnim začuđujućim otrkrićima nalazi se i olovni srakofag sa predstavom krsta, kao i bronzana igla s predstavom goluba – što je klasična hrišćanska ikonografska shema. Ne zaboravimo da su mnogi putevi s Bliskog istoka upravo prolazili moravsko-vardarskom dolinom ili duž Dunava, a istraživanja nam govore da su Hrišćani i pagani živeli zajedno. Oblikovanje ranog hrišćanstva i sve civilzacijski prelomne stvari su se dešavale upravo na nešem prostoru – u Viminacijumu, Naisusu, Sirmijumu. Zato sam uveren da će za jedno četrdest-pedest godina Viminacijum biti najznačajniji svetski i evropski lokalitet. Po čemu? Ne po zidovim i očuvanim građevinama, već po informacijima koje će nam pružiti. Civilizacija se ne kreće uvek linearno, ona ume da ide gore-dole. A arheoligija dešifruje prošlost kako bi bismo opstali i u sadašnjosti i u budućnosti. I još nešto, na našem tlu rođeno je čak osamneast rimskih imperatora. Prostor današnje Srbije bio je izuzetno važan. Bili smo veliki i bićemo veliki, bez obzira na teritoriju koju držimo.
Nedavno ste iskopali dva monoksila i jedan brod. Da li je, osim znanja i zanatskog umeća, potrebno imati i sreću?
Sećam se jednog filma, ne nešto posebno zanimljivog, u kojem sam upamtio jednu scenu – junak se žali sagovorniku kako ga sreća uvek zaobilazi, a ovaj mu kaže: sreća prolazi pored svih nas, samo je potrebno biti budan i brzo joj otvoriti vrata kad naiđe. Kad govorimo o arheologiji, ona je nauka senzacija tek na kraju, pre toge stoje desetine i desetine godina rada s fragmentima predemeta, fragmentima vremena. Profesor Srejović, koji je slovio za arheologa „srećne ruke“, otkrio je Lepenski vir, arhivoltu Feliks Romulijane, zlatnu ogrlicu na Šarkamenu,… Imao je sreću zato što je bio budan, a bio je budan zbog svoje želje za znanjem i otkrivanjem.
Najreprezentativniji prostor u Parku je vaš Domvs Scientiarvm Viminacivm…
Domus je replika rimske vile rustike kakve su postojale na obodima grada. On je vrhunac naše jedinstvene turističke ponude. Istovremeno je i atrakcija za posetioce, i naučni centar, i depo, i muzejsko izložbeni prostor. Naši geofizčari i elektro inžinjeri koji se bavi satelitskom navigacijom omogućili su nam da tačno lociramo svaki objekat. Na osnovu toga, profesor Petrović je uradio veliku maketu Vimicijuma koja je, uz izložbu bisti imperatora rođenih na našem tlu, jedna od „poslastica“ naše izložbene postavke. U okvru vile je i replika kupatila, koju profesor Miroslav Lazović ukrašava mozaicima.
Kažete da je Evropska unija poduhvat u povoju u odnosu na Rimsko carstvo.
Slobodna razmena ljudi, robe i ideja nije evropska maksima – već Rimska. U Rimskom carstvu je postojala putna mreža od 270 hiljada milja. Na primeru Viminacijuma u kojem je živelo oko tridesetak hiljada stanovnika, što je ekvivalent današnjem Beogradu, osam od deset kategorija stanovništva ne potiče s ovih prostora. To je bila Imperija seoba, koja je trajala hiljadu godina.
Vaše teza je da je arheologija nauka koja može da odgovori na izazove budućnosti.
Vidite šta nam je uradila korona, ta malena čestica – zbrisala je ono što podrazumevamo pod civilizacijom. I kada dođe na ovakve raskrnice, čovek treba da se zamisli. Mi verujemo, na primer, da je praistorijski čovek bio primitivan, ali on je samo dva sata svog vremena trošio da zadovolji svoje osnovne potrebe. Ostalo vreme imao je za dokolicu – za druženje, odmaranje, parenje… Ljudi danas čak i petostruko više rade i nemaju ono što je najvažnije. Ko je naprediji? Govorili smo o sreći, ali i imanje novca je opasna stvar jer vam oduzima vreme, a možda je baš dokolica onaj sastojak života koje nam otvara put ka harmoniji.
Ukusi antike
Kako bi zaista delovali na sva ljudska čula, Arheološki park ima i svoj pažljivo osmišljen kulinarski program. Meni rimske trpeze Viminacijuma zasnovan je na Apicijevom delu Culina Romana u kojem je opisao jela koja su se spremala na čitavoj teritoriji Carstva. U Vimancijumu se može probati beskvasni hleb koji se peče na lovorovom listu, urme kuvane u medu, Gladijatorska čorba od sočiva i raznog povrća i, neravo, vino. Posebno cenjen bio je casus dardanicus – sir sa prostora Istoče Srbije.
Social Network