Album sećanja – hotel Splendid 

U neposrednoj blizini Skupštine grada Beograda, pažnju će vam privući zdanje u broju 5 sazidano 1923. godine – nekadašnji Hotel Splendid, koji čeka ponovno otvaranje. Ova četvorospratnicu sa mansardom, podigli su svojom životnom ušteđevinom, čuveni beogradski krojači i ortaci – Života Lazarević i Trifun Jovanović.

Pre nego što se upustio u hotelijersvo, Trifun rodom iz Vranja, izučivši krojački zanat u Berlinu, stigao je u Beograd, gde je 1903. godine sa ortakom Životom otvorio protokolisanu krojačku radnju u Knez Mihailovoj ulici. Života, rodom iz Paraćina, završio je u Parizu za ženskog krojača, a veliko iskustvo stekao je radeći u Nemačkoj, Parizu i Petrogradu. Dvojica prvoklasnih krojača, uspešno su razradili posao i kroz trgovinu kvalitetnim štofovima koje su uvozili iz Engleske. Partnerstvo je bilo besprekorno, a dobit su ulagali u nove poslove i nepokretna imanja. Pred Prvi svetski rat 1913. godine, kupuju zemljište na elitnom mestu na kojem će deset godina kasnije, u tadašnjoj Dvorskoj ulici, odmah preko puta Kraljevog dvora, izgraditi hotel.

Sjaj Splendida

Splendid je bio udoban garni hotel, u kome su odsedali pretežno poslovni ljudi iz unutrašnjosti. Po sećanju potomaka, enterijer hotela bio je elegantno i moderno uređen: kroz dvokrilna masivna vrata ulazilo se u prostrani hol kojim je dominirao recepcijski pult. U jednom uglu nalazila se telefonska kabina. Prostor je krasilo biljurno ogledalo poznate firme „Bradić i Antonović“, luster od porcelana, elegantan drveni sto i nekoliko udobnih fotelja. Prijatnu atmosferu upotpunjavalo je ravnomerno kucanje velikog zidnog sata. Na sredini sale za doručak nalazio se dekorativni detalj – ugrađena imitacija kamina, iznad koga su visile dve umetničke slike nepoznatog holandskog majstora. U dnu sale nalazio se prostran lift sa ogledalima i tapaciranim sedištem. Mermerno stepenište sa gelenderom i ogradom od kovanog gvožđa vodilo je na gornje spratove. Stepenište i hodnici na spratovima bili su prekriveni lauf-tepisima, a zidovi dekorisani velikim ogledalima i zidnim lusterima. Po uzoru na francuske standarde, ovaj hotel sa 40 soba sa umivaonikom, imao je na svakom spratu zajedničko kupatilo. Na tavanu je bila kuhinja i magacinski prostor i sobe za smeštaj personala.

Nepomućeno prijateljstvo

Ortake je vezivalo duboko poštovanje i poverenje, koje su krunisali kumstvom. Ovi vredni, čuvarni i skromni ljudi imali su porodične kuće na Dorćolu. Nikada nisu imali razmirica, što potvrđuje i zajednički testament napisan 1934. godine: „… sve što smo stekli, stekli smo pošteno, radeći neumorno i štedeći 31. godinu ortačkog rada. Nikada nismo ni jedan sekund zaćutali jedno na drugo, radeći u apsolutnom međusobnom poverenju, pa bi želeli da se to naše poverenje i ljubav na naše potomstvo prenese“.
Hotel i zajednička krojačka radnja poslovali su odlično sve do početka Drugog svetskog rata. Tokom četvorogodišnje okupacije Beograda upravu nad hotelom Splendid  preuzeli su Nemci. Takođe,  konfiskovali su veliku količinu engleskih štofova i tako  likvidirali i krojačku radnju i trgovinu.

Sa oslobođenjem, vlasnici ponovo preuzimaju Hotel. Budući da inventar nekoliko godina nije obnavljan, morali su iz svojih kućnih zaliha da donose posteljinu, stolnjake, salvete… U nadi da će nastaviti da vode hotel, početkom 1948. godine šalju pismo predsedniku Narodne skupštine Federativne Narodne Republika Jugoslavije, predlažući da se u Hotelu smeštaju narodni poslanici. Međutim, 28. aprila 1948. godine usledila je nacionalizacija, pa hotel Splendid prelazi u ruke novoformirane države. Radio je do pre nekoliko godina. Upravo ovih dana, pravda je zadovoljena i Splendid je ponovo u rukama potomaka ovih vrednih i međusobno prvrženih ljudi.

Vesna Aleksić