Koliko Knjaževčani vole ovu planinu, mogli bi objasniti samo Piroćanci. Ova dva grada, koja su udaljena jedan od drugog 60-ak kilometara, povezuju brda i doline, vrhovi i vodotoci Stare planine. Na jednoj strani je ski centar, na drugoj jezero i brojni vodopadi, a na obe lekoviti banjski izvori. Boban Marković iz Knjaževca naučio je ovde da skija, a Bratislav Zlatkov iz Pirota na jednoj od planinskih reka da peca. Mnogo toga dele, naročito ljubav prema planini i trud da ona bude atraktivna za što veći broj turista. A šta rade lepo je videti…
Put počinje u Knjaževcu
„Stara planina se pruža u dužini od 100 km i pleni svojom grandioznošću, raritetima i veličanstvenom lepotom, a deo je planinskog venca koji se proteže od Zaječara do Crnog mora“, počinje priču naš domaćin Boban Marković, direktor Turističke organizacije Knjaževca.
„Stara planina je kolevka dveju reka – Nišave, koja protiče kroz Pirot, i Timoka u čijoj se dolini nalazi Knjaževac. Grad leži na tri Timoka. Simbol grada je Stara čaršija, nekadašnje zanatlijske, trgovačke radnje, mehane… U Knjaževcu treba, ukoliko nemate puno vremena, obići Zavičajni muzej gde su izloženi predmeti iz ovog kraja, od praistorije do danas, etnološka zbirka jedinstvenih dvoprežnih čarapa… Pre nego što krenete put Stare planine, možete se okupati u Rgoškoj Banjici. Tu se formiralo prirodno jezero na mestu gde izvire termalna voda.“
Oblizak Stare planine
Stara planina nudi obilje mogućnosti za odmor i rekreaciju. Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti stavljena je pod zaštitu i proglašena za park prirode. Staze i planinski putevi deo su Evropskog pešačkog koridora E4. Oni koji preferiraju planinski biciklizam imaju na raspolaganju fantastičan izbor putanja kroz ove predele, planinarske staze vode do impresivnih vrhova i najvišeg u Srbiji – Midžora. Preporučuju se i lagane šetnje, branje lekovitog i aromatičnog bilja, posmatranje ptica u zašticenom IBA području, a uslovi za bavljenje lovom i ribolovom su izvanredni.
„Veliki broj biljnih i i životinjskih vrsta karakterističan je za Staru planinu. U Knjaževcu i Pirotu aktivna su lovačka udruženja, ali moj kolega iz Pirota, Bratislav Zlatkov i ja, mišljenja smo da je lovni turizam potencijal koji nije iskorišćen. Znamo da Staroj planini nedostaje infrastruktura, putevi, ali – ko želi da dođe, doći će bez obzira na put. Evo, vi ste došli! Sećam se kako je bilo nekada, sanjali smo žicu, a danas imamo savremeni skijaški centar, 13 km perfektnih staza, gondolu… Postoji luksuzan hotel, Planinarski dom, vile i seoska domaćinstva koji pružaju usluge smeštaja. Doduše, kapacitet skijališta je mnogo veći u odnosu na smeštajne, ali primetno je da se povećava broj privatnih objekata koji nude smeštaj. Očekujemo svojevrsni turistički bum u selu Crni Vrh“, govori Boban Marković i dok se vozimo prema Midžoru, on zastaje pored svakog objekta koji se renovira i razgovara sa vlasnicima.
Pogled na Midžor (2.169 metara), ali i Babin zub, drugi, jednako atraktivan vrh Stare planine, pruža se sa mesta koje je nazvano Plaža. Odavde, potrebno je 2 – 3 sata pešačenja do najvišeg planinskog vrha, ali pošto puca pogled na sve četiri strane sveta, zadržavanje je duže. S one strane planine je selo Topli Do, koje se nalazi na teritoriji Pirota. Ovo neverovatno selo koje, kao da je zadržano u vremenu po izgledu kuća i načinu života, okruženo je vodopadima: Čunguljskim (40 m), Piljskim (64 m), Kurtulskim (27m) i dr. Do Toplog Dola može se doći kolima preko sela Temska koje leži na putu Knjaževac – Pirot. Tamo nas je sačekao Bratislav Zlatkov, i odatle je počeo naš obilazak pirotske strane Stare planine. Odveo nas je do Planinarskog doma u selu Dojkinci kojim rukovodi Turistička organizacija Pirota, zatim do Gostuše, sela, koje je zbog jedinstvene arhitekture pod zaštitom države, do Zavojskog jezera, u gradu nam pokazao mesta gde se pravi kačkavalj, peglana kobasica… ali, sve to neka bude sledeća priča.
Social Network