Intervju: Pero Zubac – književnik
Za intervju sa Perom Zubcem ne možete se dovoljno pripremiti … Hiljade stranica poezije, eseja, kritika, dramskih tekstova, članaka, kolumni i feljtona bi trebalo pročitati da bi se sagledala njegova mudrost i toplina. On, koji lepotom reči i delom može svaku dušu učiniti budnom objavljuje pesme od gimnazijskih dana, a i dalje piše.
Imao je briljantnu i novinarsku i televizijsku karijeru. Kao autor i urednik TV Novi Sad realizovao je preko četiri stotine scenarija za dokumentarne, muzičke, umetničke i emisije za decu i mlade. I to nije sve što bi se moglo reći o njegovom plodnom stvaralaštvu. Ali, ne treba analizirati Peru Zupca već ga treba čitati i, ako imate prilike, slušati. A kada razgovarate sa njim, ne možete a da ne pričate o ljubavi.
Pre pola veka napisali ste „pesmu nad pesmama“ „Mostarske kiše“, ljubavnu sagu uz koju su patile generacije mladih, a zaljubljeni se i danas udvaraju recitujući Vaše stihove. Nema tog ko ne zna bar početak:
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi…
Poezija je moćna. Ona je neophodna čoveku, kao vazduh, kao hleb, kao ljubav. „Mostarske kiše“ su objavljene 1965. godine u zagrebačkom „Telegramu“ i odmah, kako bi se danas reklo, postale hit. Napisao sam ih jedne večeri u Novom Sadu, u dahu! To su moje uspomene na Hercegovinu gde sam odrastao, na prelepi Mostar i sećanje na četiri devojke. „Neku Svetlanu“ nisam poznavao. Poemu su, zapravo, inspirisale četiri devojke iz četiri različita grada. Jedna od njih, Dragana iz Novog Sada, koju sam upoznao na studijama, postala je moja supruga.
Velikoj popularnosti „Kiša“ puno su doprineli poznati pisci i glumci koji su je nadahnuto recitovali na pesničkim večerima i u tv emisijama, obrela se na gramofonskim pločama, a sada je prisutna na mnogim sajtovima na internetu. Prevedena je na većinu evropskih jezika, u Rusiji je štampana u časopisu koji ima tiraž od bezmalo 20 miliona primeraka. Kako objasniti njeno trajanje? Da svako u njima može da pronađe deo sebe ili su „Kiše“, kako je rekao Komnenić „neponovljiv krik mladosti“.
Za stihove ste dobili najznačajnije nagrade, nalazite se u desetak stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu… sve to, naravno, nije samo zbog jedne pesme…
Sećam se kada je 1972. godine (u mojoj 27.) trebalo da primim „Goranov vijenac“, tada najveću pesničku nagradu u Jugoslaviji, da sam se pitao kako ću izaći pred sve one književne divove koji su sedeli u sali – Desanka Maksimović, Mira Alečković, Duško Trifunović, Mika Antić, Ćopić, Cesarić, Kaštelan… Pored „ Mostarskih kiša“ objavio sam i druge pesme, ali sam smatrao da svako od njih pre zaslužuje nagradu. Matija Bećković mi je to ovako objasnio: „U redu je, samo si postigao gol čim si ušao na teren“ (smeh). Pisci su me lepo prihvatili, kao svog. Nadam se da sam opravdao poverenje. Objavio sam preko sto knjiga, pisao sam ljubavne, rodoljubive, pesme za decu… pisao sam eseje, drame, antologije, prevodio…
Neko je napisao da „U Peru postoji još jedno pero, čiji je zadatak zapis o tragu drugih.“ Poznato je da ste puno vremena posvetili istraživanju života Lenke Dunđerski. Objavili ste lirsku studiju, napisali scenario za film „Doba Dunđerskih“, libreto za operu „Lenka Dunđerska“?
Zapitao sam se još u školi ko je bila devojka koja je inspirisala pesnika da napiše „Santa Marija della Salute“, jednu od najlepših ljubavnih pesama, i to ne samo u srpskoj književnosti. Izučavanje dela Laze Kostića mimoišlo je Lenku Dunđerski (1870-1895), kojoj je posvetio ovu veličanstvenu pesmu. Znalo se da je poticala iz ugledne i bogate porodice, a sačuvane fotografije su svedočile o njenoj lepoti. To je bilo skoro sve.. Ja sam mislio da je Lenka bila ličnost posebnog kova i to sam potvrdio u knjizi. Saznao sam da je bilo vrlo obrazovana, govorila strane jezike, da je pisala pesme, crtala, svirala klavir, izuzetno lepo pevala… Knjiga će je čuvati kada već nema ni spomenik, fontanu u Novom Sadu. Istovremeno, kroz priču o Lenki oslikano je jedno doba, građanska Vojvodina 19. veka i vreme u kome su živeli izuzetni ljudi – Jovan Đorđević, Zmaj, Lazar Kostić… Želeo sam, takođe, da knjigom na neki način izrazim zahvalnost velikim dobrotvorima srpskog naroda, porodici Dunđerski. Imao sam sreću da o mnogim detaljima iz Lenkinog života razgovaram saTeodorom Dunđerski-Đurić, unukom najmlađeg Lenkinog brata Gedeona.
Santa Marija Della Salute je priča o velikoj i tragičnoj ljubavi?
Sve je u toj pesmi satkano – ljubav, zanos, jecaj, kajanje… Evo samo jedne strofe:
„…Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k’o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al’ težoj rani nastade brid:
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Verujem da je Lenka volela istom snagom pesnika kao i on nju. Odbijala je sve prosce, a po jednom Lazinom zapisu, rekla je da kada bi nekog morala izabrati da bi trebalo da bude kao on. Cenila je njegove stihove i pre nego što ga je upoznala, a Laza je i sa 50 godina lepo izgledao. Meni se čini da se pesnik uplašio njene naklonosti… stihovi kažu „sve mi to nudi za čim god čeznu’, jade pa slade”, a ljubav je i čemer i med, i da je pobegao – prvo se sklonio u manastir Krušedol, a onda se oženio Julijom Palanački, sa kojoj je odranije bio veren. U Veneciji, na svadbenom putovanju, primio je vest da je Lenka umrla. Imala je 25 godina. Verovatno je pred venecijanskom crkvom Santa Maria della Salute „počeo da piše“ . Pesmu je objavio 14 godina docnije, a godinu dana pre svoje smrti (1910.) Jedan deo pesme, po mom mišljenju, puno govori o Lazi i Lenki i njihovoj ljubavi.
„…Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje – a ona svisnu.
Da li čovek može da napiše pesmu kad je srećno zaljubljen?
Da, puno pesama sam napisao u časovima sreće (što bi rekao Rakić). Dešava se da dugo ćutim i onda, u naletu, napišem pola knjige. Ne pišem zato što hoću, nego zato što moram. Jel dovoljno za intervju? Da Vam donesem sok? Da Vam pročitam jednu novu pesmu?
Social Network