I prvi i četvrti

Intrevju – Bojan Pavlović, direktor  GTO Kragujevac

Kragujevac je prva prestonica novovekovne Srbije. U  nemu su osnovani: prvi sud, prva gimnazija, prvi teatar… U ovom gradu nastala je i srpska industrija. Njegovi simboli su Spomenik streljanim đacima i profesorima i automobil „fića“. Za našeg sagovornika Bojana Pavlovića istorijsko nasleđe, snažna urbana „vibracija“ i izvorni proizvodi podneblja, jesu temelj na kojima namerava da gradi još jedno privlačno turističko odredište Srbije.

Sa vašim dolaskom na čelo Turističke organizacije postavljeni su novi, ambiciozniji ciljevi …

Kragujevac je četvrti grad po veličini u našoj zemlji, odmah posle Beograda, Novog Sada i Niša, koji su, svaki za sebe, postigli i postižu zavidne rezultate u sferi turizma. Ne vidim zašto ih u tome ne bismo sledili. Imamo sve što jedna razvijena urbana sredina treba da ima. Uveren sam da možemo da postanemo još jedna markantna srpska gradska destinacija i spremni smo da ovom izazovu izađemo u susret.

Po obrazovanju ste ekonomista. Kako je tekla vaša profesionalna karijera?

Diplomirao sam međunarodni menadžment na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i još kao student postao član i predsednik AIESEC-a,  internacionalnog udruženja studenata koje, kroz različite volonterske prakse, nastoji da razvije liderstvo kod mladih. Poslali su me u kompaniju Messe Frankfurt sa ogrankom u Istanbulu. Po povratku, počinjem da radim u Gradskoj upravi u Odeljenju za međunarodnu saradnju i protokol. Kao načelnik saradnje i protokola stekao sam pozamašno iskustvo u saradnji s partnerskim gradovima, kulurnoj razmeni, organizaciji gradskih svetkovina… Kada mi je ponuđeno da pređem u Turističku organizaciju, doživeo sam to i kao podstrek i kao prirodno nadovezivanje na moja prethodna iskustva.

Koje su to glavne urbane atrakcije grada?

Kompleks „Milošev venac“, jezgro nekadašnje prestonice, U Evropi jedinstveni kompleks Vojno-tehničkog zavoda, poznat i pod imenom „Knežev arsenal“ i mesto odakle je krenula industrijska revolucija u Srbiji. U okviru Arsenala nalazi se muzej „Stara livnica“, koji prikazuje industrijske domete tog uzbuljivog razdoblja.

Tragično stradanje civila u doba fašističke okupacije sublimirano je u monumentalan memorijalni kompleks u Šumaricama…  

Spomen-park „Kragujevački oktobar“ nalazi se na prostoru gde su 1941. godine nemački vojnici 20. i 21. oktobra streljali više hiljada ljudi. Povod za streljanja bila je odmazda za gubitke u oružanim borbama s četničkim i partizanskim jedinicama. Centralni Spomenik streljanim đacima i profesorima podignut je na mestu gde je pogubljeno tri stotine srednjoškolaca, zajedno s njihovim profesorima. Danas, kroz ovaj zeleni prostor vodi kružna staza, gde posetioci mogu da vide još trideset masovnih grobnica, od kojih je deset humki umetnički oblikovano. Muzej „21. oktobar“ u sklopu kompleksa je najznačajni muzej u gradu koji, ne samo da čuva sećanja na ove strahotne dane, već svojom delatnošću šalje snažnu antiratnu poruku. Jedna od izuzetnih zbirki u postavci muzeja je legat čuvenog slikara Petra  Lubarde.

Automobil „Zastava 750“, popularni „fića“, iako se odavno ne proizvodi, ostao je znamenje grada…

Zastava je bila je najveća fabrika automobila u bivšoj Jugoslaviji. Od sredine šezdesetih sa fabričkih traka izašlo je bezmalo milion simpatičnih malih automoblia koji su postali kultno nacionalno vozilo. U znak sećanja na ovog „narodnog miljenika“, svake godine održavamo „Fića fest“, koji okuplja brojne poklonike ovog „mališana velikih mogućnosti“. Sledeće godine ćemo na poseban način obeležiti 65 godina od početka proizvodnje.

Nedavno je otvoren Legat Nikole Koke Jankovića, a najavljeno je i otvaranje Kuće Đure Jakšića…

Naš sugrađanin, akademik i vajar, Nikola Koka Janković zaveštao je gradu neverovatnih hiljadu i sedamsto umetničkih dela. Grad je smatrao da je potrebno da mu se i na pravi način oduži tako što je izgradio  jednu od najmodernijih galerija u Srbiji. U proleće, na mestu gde se nalazila kuća u kojoj je živeo Đura Jakšić, slavni pesnik i slikar epohe romantizma, gradi se njena replika. Na gornjem spratu biće izložbena postavka posvećena uspomenama na njega u vreme dok je ovde službovao, a u prizemlju ćemo imati vinski „hub“ – prostor gde ćemo promovisati šumadijska vina ali i prepričavati legende o boemskim zgodama iz života Đure Jakšića.

 „Šumadijska šljivovica“ je nedavno zaštićena rakija s geografskim poreklom. Kako ćete, ovaj poznati, a sada i priznati proizvod, uključiti u turstičku ponudu grada?

Sa Regionalnom asocijacijom proizvođača „Šumadijska rakija“ pripremili smo prvi „Šumadijski festival rakije“ koji je održan početkom decembra. U ovom trenutku, Udružene broji devetnaeset destilerija, a neke od njih imaju degustacione sale. U svakom trenutku možemo organizovati rakijske ture za zaintresovane. Imamo i razvijenu ponudu seoskog turizma, što možemo smisleno uklopiti u tematske ture. Uz rakiju, „šumadijsku zakusku“, čuveni zimski napitak „šumadijski čaj“, nećemo izostaviti ni naše poznate vinarije.

Od brojnih ponuda razgledanja koje nudite koje se najpopularnije?

To su bez premca manastirske ture. Obilazimo Vraćevšnicu –  mesto gde je na skupštini održanoj u porti crkve, Kragujevac proglašen prestonim gradom. Vodimo turiste u Blagoveštenje, Voljavču, Draču, kao i druge manje poznate, ali veoma lepe manastire.

Šta najviše volite u svom rodnom gradu?

Najviše volim Prvu kragujevačku gimnaziju, odnosno prostor koji obuhvara Teatar, Gimnaziju i Dom omladine kao mesta okupljanja i stvaranja najvećih kreativaca mog grada. Odrastao sam uz programe Doma omladine. U duši sam roker, ponosan na grupu Smak i našeg srpskog Džimija Hendriksa – Radomira Mihajlovića Točka. Iako to može delovati kontradiktorno, neizmerno volim boemski Kragujevac, oličen u atmosferi kafana Balkan, Stara Srbija, Paligorić, Lovac… Ipak, iznad svega volim duh koji prožima moj grad, on spaja nespojivo – tradicionalno i moderno, mirno i dinamično. Moja poruka glasi: Dobrodošli u grad s dušom, dobrodošli u Kragujevac!

Autor: Milena Mihaljčić