Poznati srpski fotografi: Dušan Mitić Car
Kada je Nišava ove zime zaledila i Nišlije počele u čudu da raspravljaju kada se to zadnji put desilo, neko se setio i pozvao Cara. Njegove fotografije su razrešile dilemu – snimio je Nišavu sa santama leda pre 30 godina. Ali, slikao je on Nišavu i obasjanu suncem, slikao je Tvrđavu na njenoj obali, ljude, događaje… Kažu za Dušana Mitića Cara (puno ime i prezime) da je hroničar Niša i da bi mu na arhivi mogli svi pozavideti.
Dušan Mitić Car je legenda niške fotografije, a na ovo bi on samo odmahnuo rukom. Priznanje stiže od kolega – tako je jedan fotograf iznenađeno rekao kada su ga pozvali da snima Niš „mene zovu, a imaju jednog Cara?!“ O ovom vrsnom umetniku, njegovom radu i posebnom životnom stilu govori i tekst objavljen u niškom Građanin-u povodom izložbe na Jazz festivalu Nišville 2015.
„Izložba fotografija Dušana Mitića Cara Carski rez – Nišville, prvih 20 godina otvorena je pod vedrim nebom… kako i priliči, jer su Careve slike mnogo decenija obeležavale Niš pod vedrim nebom. Nisam ni očekivao da će davati izjave, a pre otvaranja samo je mahnuo rukom rekavši ma, krenite vi jer se zapričao sa drugarom Pericom Donkovim. Ko ga poznaje, zna da neće stajati pored Dalibora Popovića Popa i pisca Gorana Stankovića koji su otvorili izložbu. Svako bi uradio drugačije, ali ne i čovek čija kreativnost leži u jednostavnosti i nenametljivosti. Pop mu je napisao pesmu, a Goran govorio o impresijama na njegovim slikama u kojima se mogu videti kapi muzičarskog znoja, srčanost umetnika dok su na sceni… Zbog toga ga i zovu Car“, Marko Smiljković.
Mi ne fotografišemo našim kamerama, nego našim srcima i umovima, rekao je Arnold Newman. Fotografija je zarobljeni trenutak, emocija, komunikacija… Dok gledate Careve fotografije, poruke i za neka buduća pokoljenja, vidite da on nije beležio, nego slikao fotoaparatom.
Susrela sam ga prvi put, ne u Nišu kako se dalo očekivati, već na fotokoloniji u Đavoljoj varoši i Radan planini. Jednostavno i tiho se predstavio – Car. Ko ga je prvi put tako nazvao ne znam, ali kada Nišlije nekome daju nadimak, to mu bez sumnje pristaje. Car ima svoj sopstveni stil, u oblačenju, u uvek naizgled malo namrgođenom stavu i senzibilitet koji postaje vidljiv u jednom kadru, u načinu na koji uživa u druženju s prijateljima, u kultnom ispijanju espresa… Nezainteresovan je za sopstvenu promociju, ali pravi profesionalac. Kada god mi je bila potrebna neka fotografija – bilo da je u pitanju Niš i okolina, ili nešto sasvim drugo, znala sam da se može računati na njega. Umeo je čitavu noć da „kopa“ po svojoj arhivi da pronađe tražene slike.
Recite nam nešto o sebi…
Rodjen sam 1953. godine. Ne slikam svadbe i ispraćaje. Preferiram life/magnum fotografiju, volim crnobelu, a (jedva) podnosim kolor fotografiju. Politički sam neopredeljen. Pijem rakiju bez vode i vino bez sode. To je dosta!?
Slažete se sa fotografom Robertom Capo-om da je samo objavljena fotografija završena fotografija?
Da. A o objavljenim fotografijama i izložbama baš i nemam evidenciju. Zato čuvam sve negative koje sam ikada snimio. Mnogo sam objavljivao na kalendarima, razglednicama, u bedekerima i katalozima itd, a radio sam i za različite tiražne novine.
Objavio sam protiv svoje volje (smeh) crno-belu knjigu rok fotografija Knjiga ritma 1991. godine, zatim preterano luksuznu fotomonografiju Niš – grad na snovima 1995. u izdanju Narodnih novina i Skupštine grada koja je brzo prodata i podeljena. Zatim, bibliofilsku knjigu Knjiga bede, 2001. godine u pedeset i jednom primerku. U nagradjenoj knjizi pesama Dlan & Lopata Miodraga Raičevića našle su se moje street/life fotografije. Prošle godine objavljena je fotomonografija Nisviil-a Carski rez – Izložba za poneti itd.
Bogato ste ilustrovali i knjigu kulinarskih recepata Kod srpskog pisca, Kuhinjska dela Miodraga Raičevića ?
Baš kao što je pristojno i dolično, vizuelno sam opremio tu knjigu koja je zborničkog tipa. Pored recepata i slika hrane (proje, pite, sarme, čorbe, ribe, roštilj, škembići…), tu su priče o pijacama, o običajima i o životu ljudi u Srbiji.“
Dušan Mitić Car ne priča puno o sebi. Čudio se kada sam mu rekla da želimo intervju, predlagao neke druge kolege, odugovlačio (misleći da ćemo odustati). Nekada ljude upoznate tako što upoznate njihove fotografije… i njihove prijatelje. „A one najbolje fotografije nastaju baš kada to najmanje očekujete, kao, uostalom, i sve suštinske stvari u životu – rekao bi poslednji niški car.
Social Network