Uzlet u svim sferama saradnje
Od kako je u februaru ove godine predao punomoćje, novi ambasador Egipta u Srbiji, NJ.E. Amr Aljowaily je s nesvakidašnjim poletom i mnoštvom svežih ideja pokrenuo dinamičnu razmenu između Egipta i Srbije. Organizovao je Mesec egipatske kulture, izložbu posvećenu jubileju 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, inicirao oblikovanje izložbene postavke drevnog Egipta u rekonstruisanom Narodnom muzeju, pokrenuo pregovore o ponovnom uspostavljanu direktnih letova između Beograda i Kaira…
Za jedva nešto više od sedam meseci gotovo da ne postoji oblast saradnje između Egipta i Srbije koju NJ.E. Amr Aljowaiy nije dotakao, otvorio i unapredio. Počevši od Sajma turizma u Beogradu na kojem je lansirao platformu Prijatelji Hurgade i Crvenog mora, preko tematske izložbe dokumenata i fotografija koje svedoče o kontinuitetu diplomatskih odnosa koju je realizovao u saradnji sa Arhivima Srbije i Jugoslavije, do mozaika događaja pod nazivom Mesec egipatske kulture u koji je uključio naše elitne institucije poput Muzeja jugoslovenske kinoteke, Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Nišvil festivala… Doveo je u Srbiju vodeće ličnosti iz oblasti kulture i politike poput Sabah Abdel Razek Seddik Kassem, generalne direktorke Egipatskog muzeja u Kairu, Mahrous Said Mahrous Mousa, direktora Muzeja egipatske civilizacije, NJ.E. Ali Abdel Aal-a, predsednika skupštine Arapske republike Egipat. Ni drugi gradovi Srbije nisu izostavljeni sa agende. Na listi se nalaze: Niš, Paraćin, Užice, Jagodina, uskoro i Temerin.
Otvorio je vrata Ambasade za turu razgledanje kulturne baštine Topčidera koju je organizovao Muzej afričke umetnosti – inače prvi sused Ambasade, s kojim Ambasada redovno organizuje i raznolike programe i radionice koje za temu imaju drevni Egipat, a koji se odvijajaju pod jedinstvenim imenom EgyptALLogy, što je nova i omiljena kovanica Ambasada.
Ovaj vanserijski niz javnih događaja i brojnih inicijativa koje su nam stizale kao pres informacije privukao je našu pažnju, te smo zamolili NJ.E Amra Aljowaily-a da nam da intrevju na koji se on, sa sebi svojstvenom otvorenošću, rado odazvao.
Vaše prvo predstavljanje široj javnosti dogodilo se na Sajmu turizma u Beogradu.
Na samom otvaranju egipatskog štanda, za putnike koji često letuju u Egiptu, promovisali smo platformu pod nazivom Prijatelji Hurgade i Crvenog mora, proslavljajući tako porast broja putnika za 144% na godišnjem nivou. Prema broju viza koje je izdala naša ambasada procenjuemo da će taj porast do kraja ove godine iznositi više od 200%. Kako je Egipat među srpskim turistima već godinama jedna od najtraženiji destinacija i želeći da uvažimo ljude koji iz godine u godinu svoj odomor provode u Egiptu, odlučili smo da ih nagradimo. 4. septembra ovi putnici, kao i predstavnici nekih od najvećih medijskih kuća u Srbiji, otputovali su za Egipat kao gosti Guvernera Crvenog mora i avio-kompanije Air Cairo. Nedavno smo u Muzeju afričke umetnosti, u programu pod nazivom Putovanje u Egipat: Karavan prijateljstva mogli i da čujemo kakve su utiske sa ovog putovanja poneli naši dragi i uvaženi gosti, što je zgodno koincidiralo i sa prvom posetom NJ.E. ministra Ahmed Abdallah-a, guvernera regije Crvenog mora koji je predvodio delegaciju naših najvećih turističkih agencija.
Takođe, promovišite i neke manje poznate sadržaje koji mogu biti interesantni srpskim turistima.
Budući da je Hurgada najčešće birana destinacija, a nalazi se na samo pola sata vožnje od najstarijeg manastira na svetu – koptskog pravoslavnog manastira Sv. Antonija, nastojimo da promovišemo ovu ponudu na sajmovima turizma i drugim prigodnim prilikama. Turiste koji borave u Hurgadi podstičemo da iskoriste to što se ona nalazi u blizini Luksora i Asuana – dva grada s najvećim brojem drevnih spomenika kulture na svetu. Tako možemo da povežemo rezort i kultuni turizama, što je spoj za koji mislim da mu na svetu nema takmaca.
Da li postoje planovi da se turistička ponuda Srbija promoviše Egipćanima?
Već sam imao nekoliko sastanaka sa g-dinom Ljajićem, ministrom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, i njegovim timom, kao i sa nekim opštinama. Jedna je ideja da se Srbija promoviše kao destinacija wellness turizma. Egipćani itekako vole ovakve destinacije, ali nisu dovoljno upoznati sa ponudom banjskog turizma Srbije. Putuju u Češku, Mađarsku, čak i u Bugarsku. Dakle, tu vidim veliki potencijal. U stvari, već smo povezali specijalizovane institucije koje mogu da ostvare poslovno partnerstvo. Nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da objavimo lepu vest: Banja Koviljača će biti osvetljena egipatskim lusterima, što je znak da turistička industrija uključuje i mnoge duge privredne sektore što unapređuje naše bilateralne ekonomske i trgovinske odnose.
Koje još ideje i inicijative imate kada je govorimo o turizmu?
Egipat ima veoma razvijenu industriju hotela na vodi i rečnog krstarenja – to je najnapredniji sistem rečnog krstarenja u čitavom svetu. Često volim da izokrenem čuvenu Heredotovu misao da je Egipat dar Nila i kažem da je krstarenje Nilom dar Egipta. Dakle, sada smo u kontaktu sa srpskim zvaničnicima i pokušavamo da iznedrimo partnerstvo između naprednih egipatskih industrija rečnog krstarenja i onih u Srbiji. Siguran sam da bi ova saradnja donela velike investicije u Srbiju, ali i egipatske turiste koji bi bili u prilici da se upoznaju s čudesnim Dunavom. Uvek kažem da Kairo i Beograd dele jedan veoma bitan aspekat – to su gradovi koji leže na moćnim rekama. I nije slučajno što su baš ove dve prestonice u međunarodnim odnosima, a u okviru Pokreta nestvrstanih, obilno zalivale seme nezavisnosti i pravde.
Glavni događaj ove godine bila je proslava 110. godišnjice diplomatskih odnosa između naših zemalja. Šta bi ste izdvojili od sadržaja?
Mi smo u osnovi slavili jezik kreativnosti kojim svi govorimo. Imali smo niz aktivnosti, od kojih bih istakao četiri. Prva je bila Nedelja egipatskog filma; drugo što bih istako jeste da je prvi skup nakon ponovnog otvaranja Narodnog muzeja bio okrugli sto pod nazivom „Stari Egipat u srpskom društvu“. Treće je izložba istorijskih dokumenata koji se odnose na 110. godišnjicu diplomatskih odnosa, koji datiraju još od davne 1908. godine. Izložba je bila otvorena u Narodnoj skupštini Srbije i bila je toliko uspešna da su drugi gradovi u Srbiji tražili da joj budu domaćini kao, na primer, Paraćin. Na političkom nivou, najvažniji događaj je bila prva poseta Predsednika Parlamenta Egipta. Među događajima koji su obeležili ovaj jubilej, takođe bih istakao prvi ikada održan nastup trupe modernog baleta Operske kuće Kaira.
Šta je sledeće na vašoj agendi?
Diplomatski odnosi između Egipta i Srbije su veoma dobro utemeljeni i čvrsti, ali su za njima zaostajali ekonomski i kulturni odnosi. Sada su kulturni odnosi skoro podjednako dobro utemeljeni. Sledeće na šta ću se usredsrediti jesu naši ekonomski odnosi. Planiram da ih podignem na jedan viši nivo. Radim na ostvarivanju određenih ciljeva – ponovnom uspostavljanju rada zajedničkog Ekonomskog komiteta i formiranju Zajedničkog poslovnog saveta. Krajem septembra, organizovali smo niz ekonomskih događaja pod nazivom Prvi egipatski ekonomski karavan kroz Srbiju 2018, koji je uključio četiri okrugla stola sa temom poboljšanja investicionih prilika i trgovine između Egipta i Srbije u Beogradu, kao i u tri najveća grada na severu, jugu i zapadu Srbije, odnosno u Novom Sadu, Nišu i Užicu. Uspostavili smo kontakte i sada već gotovo na dnevnoj bazi pratimo rezultate.
Razgovor završavamo uz okrepljujuću egipatsku kafu i slatkiše od sušenih kajsija, listajući nedavno objavljenu knjigu Srbija viđena očima Egipćana, čiji je urednik naš domaćin, koji s ponosom ističe da je svoju karijeru započeo kao novinar Al-Ahrama i Radio Egipta. Čini se da se baš u ovoj knjizi, u kojoj su sabrane impresije nekolicine egipatski diplomata, nalazi žiška ovih ranih novinarskih poduhvata.
Social Network