Jasna Dimitrijević, direktor Kolarčeve zadužbine

Ukoliko je umetnost u toj meri sastavni, suštinski ili prateći deo naših života, onda se 85 godina postojanja i rada Kolarčeve zadužbine može označiti i kao – darivanje svetlosti. Jer, ma koliko potezali brojeve i statistiku, nikako ne možemo nabrojati sve duše koje su svetlošću lepote, znanja i umeća, ispunili programi sa Kolarčevih scena.

Sve to zajedno spade u razloge zbog kojih je Zadužbina Ilije M. Kolarca nagrađena Sretenjskim ordenom II reda, koji dodeljuje predsednik Republike Srbije. Sa Jasnom Dimitrijević, direktorkom Kolarčeve zadužbine razgovarali smo o nagradi, istoriji, planovima, vrednostima i životu Zadužbine.

– Ovo je još jedno važno i značajno priznanje u godini u kojoj smo bili posebno vidljivi po svojim programima, inicijativama i aktivnostima. Kolarac je pre ovog prizanaja, u prethodnim decenijama nagrađen svim najvažnijim nacionalnim priznjima za svoju delatnost i rad, poput Vukove nagrade, Zlatnog Beočuga, Ordena Svetog Save, Nagrade Beograda Dositej Obradović, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom… Stava smo da su nagrade i priznanja koje je Zadužbina dobila izuzetno važni, jer predstavljaju isticanje nacionalnih vrednosti  u kulturi i umetnosti  koje prepoznaju  šira društvena zajednica i država. Što je svakako podsticaj i povod da se istraje u misiji koju imamo.

Kako bi ste nam u osnovnim crtama predstavili suštinu i mesto Kolarčeve zadužbine u kulturnoj politici Srbije?

– Ove godine Kolarčeva zadužbina obeležava 139 godina postojanja, kao i 85 godine postojanja najstarije kulturno obrazovne institucije u Srbiji – Kolarčevog narodnog univerziteta. Narodni univerziteti u svakoj zemlji imaju svoj karakter i svoju namenu. Što je društvo bogatije, svest o zadužbinarstvu i broj zadužbina je veći. Kolarčev narodni univerzitet je od osnivanja, do danas ispunjavao svoj veliki zadatak: da se kao kulturni pokret širi, otvarajući nove puteve znanju i obrazovanju, moralnim i duhovnim vrednostima. Uzdižući ljubav prema napretku, kulturi i znanju sa ciljem da se zadovolje naučna, kulturna i umetnička interesovanja različitih generacija. Ideja zadužbinarstva je trajno činiti dobra dela, a u vezi je sa osnovnim principima filantropije.

Istorija Kolarčeve zadužbine beleži impozantne činjenice. Na sceni Velike koncertne dvorane i u Muzičkoj galeriji, do sada je održano više od 20.000 koncerata, nastupilo je oko 14.000 solista i više od 3.500 ansambala, sa oko 1.500 dirigenata. Izvedeno je više od 40.000 različitih kompozicija. Kako danas kreirate programe?

– U toku godine pod krovom koncertne dvorane održi se više od 300 različitih muzičkih programa, resitala, predavanja i svečanih akademija i isto toliko ostalih obrazovnih programa, tribina, izložbi, konferencija, stručnih skupova… Tim programima prisustvuje više od 100.000 posetilaca. Centar za muziku Kolarčeve zadužbine skoro četiri decenije priređuje promenadne koncerte nedeljom u 11.00 u okviru Ciklusa Kolarčev podijum kamerne muzike. Ovaj ciklus je trajno posvećen promociji kamernih ansambala i negovanju publike. Zato su koncerti besplatni, kao svojevrsna dodatna edukacija posetilaca različitih generacija uz promociju, pre svega, domaćih umetnika. Kao dodatak toj tradiciji, ciklusima koncerata Velikani muzičke scene i Kolarac, tvoj svet muzike, koji traju skoro 20 godina i u okviru kojih nastupaju najveće zvezde, solisti, ansambli i simfonijski orkestri iz Evrope i sveta, obezbedili smo status reprezentativne koncertne dvorane, ne samo kod nas, već i u svetu. Najznačajniji velikani muzičke scene sveta nastupali su na Kolarcu. Pomenuću samo da su na sceni Kolarčeve zadužbine nastupali Sergej Prokofijev, Nikolaj Luganski, Julijan Rahlin, Sara Čang, Elena Obrascova, Zoran Todorović, Jehudi Menjuhin, Žak Tibo, Dejvid Geret, Aleksandar Madžar, Rišar Galijano,Natalija Gutman, Iv Montan, Boris Berezovski, Grigorij Sokolov, Ivo Pogorelić, Artur Rubinstajn,  Zubin  Mehta, Karajan, Basmet… Deo istorije naše koncertne dvorane su i svi najznačajniji svetski simfonijski orkestri. Ovu koncertnu sezonu započeli smo sjajnim  koncertom Nemanje Radulovića i Double Sense ansambla.

Koliko su program Kolarčeve zadužbine prilagođeni mlađoj publici?

–  Kolarac je  posebnu pažnju posvetio animiranju nove i mlade publike kreirajući u poslednjih godinu dana programe: Kako se sluša koncert, za decu mlađeg školskog uzrasta, Koncert za bebe, posvećen najmlađima uzrasta do tri godine. Organizovali smo i nekoliko muzičkih radionica i programa dodatne edukcije za učenike muzičkih škola i studente Fakulteta dramskih umetnosti, a u saradnji sa našim umetnicima koji rade u inostranstvu.
U toku sezone predstavili smo programe čiji kreatori su bili članova Saveta mladih Kolarca, u okviru projekta TEJK OVER i našeg partnerskog učešća u programu Kreativna Evropa 2014-2020. Ta saradnja, kao i festival TEJK OVER, koji smo priredili u novembru prošle godine, novo je i dragoceno iskustvo u razmeni ideja sa mladima.

Obeležavanje 85 godina postojanja je zaista značajan jubilej. Da li tim povodom imate neke posebne ideje za 2017. godinu?

– Naravno. Svakako želimo da kupimo novi koncertni klavir. Koncertima za Kolarac u Americi i Evropi, kao i donatorskim koncertima u našoj dvorani, prikupili smo nešto oko trećine potrebnih sredstava. Želja nam je da uz podršku Republike i Grada nastavimo sa donatorskim aktivnostima, ali i da obezbedimo finansijsko učestvovanje, kao u prethodnim decenijama.

Kako vidite mesto Kolaračeve zadužbine u turističkoj promociji Beograda i Srbije?

– Turisti sve više teže doživljaju u zadovoljavanju svojih potreba za putovanjem i upoznavanjem novih destinacija i to organizujući aktivan odmor, ispunjen kreativnim sadržajima. Mlađe generacije turista ne vole da budu vođeni, vole da istražuju, prepoznaju nove kulturne vrednosti, specifičnosti  kulturnog nasleđa, da učestvuju u umetničkim I drugim sadržajima… Zato smo  na Kolarcu osmislili, kao novi proizvod turu Šetnja kroz Kolarac. Uvek je veliko interesovanje za još jednim doživljajem ove institucije, kroz priču o muzičkoj, naučnoj, likovnoj istoriji našeg naroda. Sajam muzike je, takođe, jedan od programa  koji je bio izuzetno posećen, a cilj je bio predstaviti novi proizvod kao dodatnu turističku ponudu Beograda.Veliki broj poslovnih inostranih gostiju kupuje, kao suvenir, slike u našoj Likovnoj galeriji, takođe, veliko je interesovanje stranih turista za muzičkim diskovima umetničke i etno muzike. Sve to su pozitivni primeri za nove nove programe koje moramo imati u vidu kao institucija koja prati trendove  u kulturi i turizmu.

BelGuest