Budi gost na srpskoj slavi

Tematski igrokaz Muzeja grada Beograda

Kao jedna od retkih neprekinutih tradicija u srpskom narodu, od 2014. godine krsna slava nalazi se na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Od avgusta ove godine, kao deo redovnih turističkih programa Beograda, izvodi se i kao igrokaz u Konaku knjeginje Ljubice.

Ne putujemo na druge geografske širine i dužine da bismo iskusili isto ono što imamo kod kuće. Putujemo da bismo istražili nove kulture, ukuse i običaje. A da bi se neki grad uistinu doživeo, nije dovoljno da se redom štriklira lista ne smete propustiti atrakcija. Tako, recimo, kako bi putnik osetio pravi Beograd, negde između parka Kalemegdana i Skadarlije, treba i da prezalogaji na delikatesnom ponedeljku u KC „Gradu“, bocka tiket na novogodišnjoj Čumić tomboli ili, još intimnije – da bude gost na srpskoj slavi. Ali kakve su šanse za tako nešto? Pa, sasvim izvesne. Dovoljno je da se u Beogradu zadesi nedeljom u 14 časova. Ako se u to vreme zaputi u Konak kneginje Ljubice, na vratima će ga dočekati domaćin slave sa žitom, vinom i zdravicom: Slavu slavili, slavu ne zaboravili, uvek se srećno i veselo nalazili, jedno drugog pominjali! Živeli!

Svi su dobrodošli!

Dve gradske institucije – Muzej grada Beograda i Turistička organizacija Beograda omogućile su nam da na jedan dan budemo gosti na slavi. To je odlična prilika da strancima potvrdimo kako su Srbi gostoljubiv narod, ali i da sami naučimo nešto više o ovoj vekovima straroj srpskoj svetkovini. Slavski običaji su u generacijskim prenošenjima s kolena na koleno zacelo bivali modifikovani i personalizovani, pa je jedan ovakav program dobra prilika da ih spoznamo u izvornom obliku. Kome je sve namenjen program „Srpska slava“, ispričao nam je Marko Panajotović, glumac i domaćin na slavi:
– Ovaj događaj zapravo postoji kako bi se mladi ljudi u Srbiji setili tradicionalnih vrednosti koje su poštovali naši preci. Takođe, bitno je istaći da se program po potrebi izvodi i na engleskom jeziku kako bi i ljudi u svetu mogli da čuju za ovaj običaj u kom smo mi zaista jedinstveni. Ali i naši ljudi u inostranstvu kako ne bi zaboravili svoje korene.
A sve i da niste turista i da vam ne treba dopunski čas iz tradicije, „Srpska slava“ je, između ostalog, savršen nedeljni matine – slavska trpeza, zanimljive priče, obilazak nekadašnjeg doma kneginje Ljubice Obrenović u društvu kustosa Marka Živanovića, razgledanje tekuće izložbe…

Autentičan doživljaj

„Srpska slava“ osmišljena je tako da se izistinski osetimo kao gosti na slavi. Na ulasku u Konak dočekao nas je glumac Marko Panajotović u ulozi domaćina i ispratio do svečano postavljene slavske trpeze na spratu tog zdanja. Kad su se svi gosti okupili oko stola, kako to običaji nalažu, služili su nas redom: žito, vino, rakija, slavska krofna, domaća kafa, a između i po „čašica“ razgovora.
Program je interaktivan, a kako će se odvijati, zavisi i od toga s kim ćete se zateći za stolom, pa smo tako što od domaćina, što od drugih gostiju doznali – otkad Srbi slave slavu, koliko svetaca štiti srpske porodice, zašto se baš žito služi, šta predstavljaju slova na slavskom kolaču, a šta plamen sveće, zašto je Spasovdan izabran za slavu prestonice…

Pošto smo dobili odgovore na pitanja o slavskim običajima i obeležjima, koje smo ranije mahom uzimali zdravo za gotovo, domaćin nam je za kraj pročitao i odlomak iz duhovitog prikaza slave književnika Dragomira Jankovića:
„Nekada je moj deda, na današnji dan, već u sedam bio kod berberina, da mu Kelniše vaserom našljapka obraze, fazonira zulufe i ištucuje dlačice. U osam je bio u Sarajevskoj ulici, kod pekara Đorđevski Koča da podigne prasence, na čijoj je nogici lelujalo masno parče kartona – Za Jelovnik. Za to vreme, baba mi je peglala grguljavu kosu „na razdeljak“ i fajtala me Crnom mačkom, da dete miriše na praznik. Usput me je ubeđivala da tetka Ćirku poljubim u ruku i da joj nešto odrecitujem iz „Đulića uveoka“, iako je gluva… U podne nam je dolazio pop Vasa da blagosilja i da isečemo kolač. Sećam se da je svake godine pitao: Šta vam ovako lepo miriše u kući? I da je baba odgovarala: Dete, na Crnu mačku… Oko pet, ručak se završavao sitnim kolačima, а već oko šest su stizali kumovi, prijatelji i ostala rodbina, da se nanovo jede i pije. Eto, tako je to nekada bilo. A ja vam sve ovo pričam da novokomponovani Srbi čuju kako su stari gradski Srbi slavili slavu – dok je religija bila opijum za narod.“

Tekst: Dragana Barjaktarević
Foto: Muzej grada Beograda
INFO: www.mgb.org.rs/desavanja/program-srpska-slava & www.tickets.rs/partners

Sva kulturna zbivanja, zanimljive programe razgledanja na kojima će te se bliže upoznati s tradicijama Beograda, biće vam mnogo ugodinija ukoliko za sebe odaberete neki lep i intiman kutak u kojem ćete boravati. Preporučujemo vam da posetite rezervacioni sajt Apartmani u Beogradu i odabrete smeštaj po svom ukusu i meri.  https://www.apartmani-u-beogradu.com/stan-na-dan-beograd-centar.