Srpska slava na Uneskovoj listi

///Srpska slava na Uneskovoj listi

Srpska slava na Uneskovoj listi

Simbol zajedništva i trajanja

Porodična slava postala je deo Uneskove Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Slava je naročito obeležje srpskog naroda i najvažniji porodični praznik. Proslavlja se u dan koji je u crkvenom kalendaru posvećen svetitelju kojeg porodica slavi kao svog zaštitnika. Najvažniji deo slavskog obreda je molitva za osvećenje kolača, žita i vina. Kolač, žito, vino i sveća, kao i sama svečana trpeza, prinose se u slavu Boga, u čast svetitelja, za pokoj duša preminulih članova porodice i za zdravlje i napredak živih. Slava se prenosi s kolena na koleno.

Svečani slavski kolač

Slavski kolač zapravo je izraz blagodarnosti Bogu, pa se stoga najveća pažnja posvećuje njegovom pravljenju i ukrašavanju. Običaj je da se pre slave u kuću pozove sveštenik da osvešta vodu od koje se mesi obredni kvasni hleb. Kolač se priprema ritualano i kitnjasto ukrašava, jer on je „slika vere, nade i ljubavi”. Simboli koji se koriste za ukrašavanje predstavljaju srž hrišćanske vere: na kolaču se uvek nalazi krst i Hristov pečat IS – HS – NI – KA, što je skraćenica preuzeta iz grčkog jezika koja ima značenje „Isus Hristos pobeđuje”. Uz ove simbole, na „lice hleba” često se stavljaju figurice golubova koji predstavljaju Svetog duha, knjige koje simbolizuje Reč Božiju i Sveto pismo, klajsa žita i grozdove vinove loze koji označavaju blagostanje i obilje…

Smisao lomljenja kolača

Rano izjutra, na sam dan slave, kolač, žito i vino nose se u crkvu na zajedničko osvećenje, a ponekad i sveštenik dolazi u kuću svečara da obavi taj obred. Nad prinetim darovima peva se tropar svetitelju i izgovaraju molitve za dobrobit i zdravlje. Kolač se reže „krstoobrazno” po donjoj kori i preliva vinom. Sečenje hleba u obliku krsta predstavlja Hristovo stradanje, a prelivanje vinom označava krv koju je on prolio za naše spasenje. Vrhunac obreda je svečano lomljenje hleba, kada ga sveštenik, zajedno sa domaćinom i članovima porodice, podiže u vis. Tada, svi zajedno vrte kolač u krug i celivaju ga tri puta, pri čemu sveštenik govori: „Hristos je među nama!”, a domaćin i članovi porodice odgovaraju: „I jeste, i biće.”

Praznik okupljanja

Drugi deo slavlja odvija se u kući: najpre domaćin u prisustvu ukućana i prijatelja pred ikonom svetitelja pali slavsku sveću i kandilo, a potom uzima komadić kolača i zalogaj žita, ispijajući  gutljaj osvećenog vina. Svi članovi porodice, rodbina,  kao i gosti započinju slavlje istim ritualom. Slava se, uz zdravice, nastavlja uz gozbu. Ukoliko dan posvećen svetitelju pada u vreme hrišćanskog posta na trpezi je isključivo posna hrana.

U Srbiji se slavi 78 svetitelja, ali najčešći porodični zaštitnici su Sveti Nikola, Sveti Jovan, Sveti Đorđe i  Sveti Arhangel Mihailo. Toliko mnogo porodica slavi ova četiri svetitelja da se često kaže da su to dani kada pola Srbije slavi, a pola odlazi u goste.

Ikona, sveća i žito

Po pravilu, u svakoj kući na počasnom mestu, na zidu okrenutom prema istoku, stoji ikona svetitelja zaštitnika, ikona Isusa Hrista i ikona Presvete Bogorodice. Slavska sveća obično je od čistog pčelinjeg voska:  kako su pčele device, sveća simbolizuje čistotu i nevinost, a plamen upaljene sveće radost praznika i svetlost vere.  Slavsko žito označava žrtvu zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, kao i spomen na svetitelja i uspomenu na pretke. „Ko krsno ime slavi onom i pomaže“ – izreka je sačuvana u srpskom narodu.

Priredila: Milena Mihaljčić
Foto: Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu
By |2018-07-14T18:46:40+00:00jun 27th, 2018|Baština i kulturne rute, UNESKO baština sveta|0 Comments

BelGuest Magazin

BelGuest Magazine je turistički magazin visokog kvaliteta, koji izlazi u kontinuitetu od 2001. godine. Glavni partner nam je Turistička organizacija Srbije. Naš osnovni cilje jeste promocija turističke i kulturne ponude, kao i događaja u najvećim gradovima Srbije – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kroz tekstove, putopise i intrevjue pokrivamo širok spektar tema: od prezentacije kulturnog nasleđa, preko tematskih turističih ruta i izleta, sve do zanimljivih „sitnica“, poput odabranih suvenira, vina i hrane.

BelGuest Leto 2018