Prirodna blaga Srbije

Slapovi Sopotnice nalaze se se na zapadnim obroncima Jadovnika, nedaleko od Prijepolja. Za ovu živopisnu i plahovitu planinsku rečicu osobene su velike visinske razlika između najvišeg izvora na preko hiljadu metara namorske visine i ušća u Lim na oko 500 m, posle svega 3,5 km dugog tok. Područje je stavljeno pod zaštitu radi očuvanja njenih vrednosti koju čine četiri kraška vrela, više izvora i sedam bigrenih terasa preko kojih otiče voda, gradeći živopisne vodopade i slapove. Najveći, takozvani „Veliki vodopad”, nalazi se u gornjem toku i visok je 25 m. Poznat je i cenjen sopotnički bigar, mekan, šupljikav kamen od čijih blokova su sagrađeni obližnji manastiri Mileševa i Davidovica.

Legenda o Sopotnici

Nekada davno, jednog veoma sušnog leta, kada su sva izvorišta usahnula, Bog seljanima ponudi da biraju – vodu ili sreću. Legenda kaže da su izabrali vodu, a za sreću rekoše da će se izboriti sami. Tada sa visova Jadovnika, iz kamena, poteče hladna i pitka reka Sopotnica, koja do dana današnjeg nikad nije presušila. Tako meštani dobiše vodu na korist, a s njom i sreću.

Zanemele, lepe valjarice

Vekovima su na sopotničkim vodopadima radile mnoge vodenice i valjarice, a stanovništvo živelo od mlevenja žitarica i valjanja sukna. Pred naletom industrijalizacije ostalo ih je tek nekoliko. One su sačuvale izgled, ali više ne rade. Danas su atrakcija za posetioce koji ne propuštaju priliku da se, za uspomenu, fotografišu kraj ovih lepotica.

Tekst i fotografije: Svetlana Dingarac