Salaši za vas – turistički i gastronomski vodič

Salaš je reč kojom se označava izdvojeno poljoprivredno imanje, usamljeno ostrvo usred plodnih oranica. Salaši su osobeni fenomen panonske ravnice, a najbliži mu je pojam ranča i farme na engleskom, majura na nemačkom, hacijende na španskom jeziku… U novije doba, neka od ovih imanja pretvorena su u oaze za turiste koje nude hedonističke doživljaje i temeljno opuštanje. Salaši su svakako jedna od najupečatljivijih crta turističke ponude Vojvodine.

O ovim ostrvima obilja usred polja pšenice, kukuruza i suncokreta piše Miroslav Božin, novinar, publicista i TV scenarista koji u vodiču pod naslovom „Salaši za Vas“ čitaocima predstavlja  život na salašima i  „otvara duše“ njegovih žitelja. Bogato ilustrovana knjiga predstavlja 65 turističkih i vinskih salaša i stotinu salašarskih jela. Svako od imanja predstavljeno je ponudom hrane i pića, kao i pričom o njegovom nastanku i osobenostima. U  knjizi su opisani: Salaš Zvonka Bogdana, Vinarija „Zvonko Bogdan“, Vinska kuća „Kovačević“, Vinska kuća „Vindulo“ Salaš 137, Dida Hornjakov Salaš, Salaš „Lujza“, Perkov salaš, Majkin salaš, Bucin salaš i mnogi drugi poznati i manje poznati salaši.

Salaši u slikama, pričama i pesmama

U knjizi je sažeto čitavo bogatstvo ovog posebnog sveta. Kao uvod u temu, predstavljeni su salaši  na umetničkim platnima sa posebnim osvrtom na Savu Šumanovića – slikara jarke svetlosti Srema i čuvene slike Milana Konjovića i Save Stojkova. Život na salašima bio je i tema poznatih srpskih književnika – pripovetki „Gospa Nola“ Isidore Sekulić i „Salašara“ Veljka Petrovića. Muzička „potka“ bila je i ostala neizostavni deo salašarskog života – deo knjige govori o popularnim pesmama Zvonka Bogdana, Đorđa Balaševića, Danila Danilovića Daniluške („Salaš u malom ritu“), Kornelija Kovača i intepretatorima Milanu Pruniću, Zdravku Čoliću…

Jela naša

Posebno poglavlje vodiča posvećeno je starinskim i savremenim jelima. Odabrano je stotinu osobenih i „nasušnih jela“. Predstavljene su „Salašarske ikone“ – hleb, šunka, slanina i kobasice. U neizostavni jelovnik spadaju i purenjak, čarobni sosovi, poslastica od dunja „kitinkez“, a tu su i „Slatkiši iz požutelih kuvara“. Poglavlje pod naslovom „Jela naša sa salaša“ je mali, lepo ilustrovani kuvar sa receptima za spravljanje pogačica s čvarcima, gibanice sa sirom, supa, čorbi, paprikaša, gulaša, perkelta, ćuretine s mlincima, šnenokli, tašaka, gomboca, krofni…

100 arhaičnih reči

Poseban kuziozitet knjige je pojmovnik u kojem se nalazi tačno sto reči: ajgir, ambar, amper, babica, dikica, evedra, tralje, kalamćov, pleva, žvala… Stranac će ovaj mali arhaični rečnik minulih vremena pročitati kao informaciju o seoskom načinu života u Panoniji. Rečnik je posebno za ovu priliku sastavio Pavle Malešev.

10 RAZLOGA ZA  POSETU  SALAŠIMA

  1. Sa salaša se nikada ne žuri kući. Salašari su polaskani prisustvom gostiju i žele da budu što bolji domaćini.
  2. Salašarski ručak traje barem tri sata. Ponuda je raznovrsna. Ne zaboravite da tražite šunku, kulen, čvarke, svečanu supu, meso sa supe, paprikaš, pečenje, štrudle….
  3. Salaši nude idiličan pogled na minula vremena. Polja kukuruza, pšenice u okolini, bagremi u okopima, domaće životinje, predusretljivi domaćini…
  4. Možete doživeti nezaboravne trenutke u opuštajućem okruženju, za dobrom trpezom, uz dobra vina, po želji i muziku tamburaša… A ako se i od ovoga umorite, na većini salaša – ima gde i da se prilegne.
  5. Nudi se vikend ili kraći odmor koji su sinonim za zdrav život i povratak u bezazleno i bezbrižno detinjstvo.
  6. Na salaš se dolazi u komotnoj odeći. Leti možete da hodate bosonogi, a zimi da uživate prislonjeni uz toplu paorsku peć.
  7. Ovde se piju domaći sokovi, domaće voćne rakije i vina poznatih vinogradara. Te tri „svetinje“ ponos u salašara iz „tri srca koja isto kuca“ – Srema, Bačke i Banata.
  8. Salaš je savršeno mesto za porodični odmor. Deca mogu bezbedno da jurcaju, maze i posmatraju domaće životinje.
  9. Učenje novog nikada nije suvišno. Saznaćete šta je to evedra, prljak, pleva, lenija…
  10. Možete kupiti i poneti  kući domaće pekmeze, voće i povrće, a domaćini će Vam, uz to,  zapakovati i nešto – za put.
Autor: BelGuest
Foto: Miroslav Božin, Bora Otić, dokumentacija Vinarije “Zvonko Bogdan”