Knez prokupac i knjeginja tamjanika

U jeku berbe, posetili smo župsko vinogorje. Zadivljeni pitomim krajolicima koje od jakih vetrova i magli štite okolne planine, videli smo „more“ vinograda u punom rodu. Ovo je kraj sa najvećim brojem čokota „po glavi stanovnka“, a na vinskim putevima nalazi se oko sedemdeset vinarija. Osim impresivnih brojki, zadivljuje i raspon buké-a ovdašnjih vina, najpre prokupca i tamjanike.

Znamenja Župe su figurine iz doba vinčanske kulture, pronađene na lokalitetu Vitkovo. Među njima je najpoznatija Lady of Aleksandrovac (Miladija) koja je, zajedno sa s drugim „boginjama podnosti“ sa ovog nalazišta, gostovala u postavkama svetskih muzeja. Dragoceni nalazi iz sela Vitkova svedoče da je Župa i pre oko šest milenijuma bila rodna i plodna, a pisana istorija nam svedoči da se vinogradarstvo ovde razvija od srednjeg veka. I danas su sve župske „vinske priče“ natopljene tradicijom – bilo da razgovarate s ljudima koji su predstavnici treće, četvrte, pete… generacije vinara, bilo da razgovarate s ljudima koji nemaju pretke vinare, ali koji su u svet vina ušli  privučeni „silom“ kolektivnog predanja.

100% Radovan

Naš domaćin je Vladimir Rašković, direktor TO Aleksandrovca, kojem nije lako da odluči koje vinarije da odabere jer, kako kaže, „Sve su odlične“. Njegov prvi izbor je poseta vinariji Čokot i on nije slučajan, jer je njen gazda najobrazovaniji vinar u Srbiji. I pre posete Radovanu Đorđeviću znali smo da je doktor enologije i da je zaslužan za vrhunski kvalitet vina manastira Bukovo, ali ono što smo doživeli tokom susreta s ovim mladim stručnjakom, prevazišlo je sva očekivanja. Prvo iznenađenje je ambijent: vinarija se nalazi visoko u brdima, iznad župske kotline. Drugo izneneđenje je arhitektonsko rešenje: većina ovdašnih vinarija uređena je u etno-stilu, a Čokot je ultra moderno zdanje koja obuhvata proizvodni pogon, podrume i salon za degustaciju gde su nas, u kiblama za hlađenje, već čekala vina. Po izboru našeg domaćina, prvo probamo Eksperimet, za koji kaže da je sveža varijanta tamjanike, osmišljena za tople dane. Sledi kušanje vina zlatnog odsajaja i muskatnog mirisa koje se zove 100% Tamjanika, a potom i snažnog 100% Prokupca, koji nosi ime svog tvorca – Radovana.

100% penthouse pogled

Iz salona izlazimo na prostranu terasu kako bi posmatrali pun mesec koji je tih dana obasjavao nebo. I ovde doživljavamo novo iznenađenje: pogled sa ovog mesta ne samo što obuhvata čitavu župsku oblast, već seže još dalje – do Kruševca i Pomoravlja. Uz pogled na noćni pejzaž u kojem trepere svetla naseljenih oblasti, nastavljamo razgovor: „Ovo je moja jedanaesta berba. Pored četiri etikete, osmislio sam i novo vino koje još nema ime, ali biće kupaža prokupca s minimalnim dodatkom petit verdot-a. Takođe, napravio sam dva vina za manastir Studenicu – to je jedna lepa priča, jer je manastiru restitucijom vraćena zemlja u selu Stanjevo koja je Studenici bila darivana još u doba Stefana Nemanje. Vinogradi su u punom rodu, a u toku su radovi na izgradnji podruma, konaka i gostoprimnice.“ A na pitanje zašto je baš ovo mesto odabrao za svoju vinariju odgovara: „Stasavao sam sa ovim pogledom.“  

Poljana Lukerevina

„Danas idemo u najvinorodniji deo vinorodne Župe, u poljanu Lukarevina. Poljane su naše specifične vinogradarske kuće kakvih je bio posvuda, a danas je, osim u Lukarevini, očuvana tek poneka – u selima Ježevica, Crvena Jabuka i Pokrep“, priča Vladimir Rašković. Pejsaž je kao s kakvih razglednica vinogorja s juga Francuske. „Ovaj deo nazivamo Gornja Župa, a u Lukarevini, postoje čak tri vrhunske vinarije: Butik vinarija Fragarija koja gaji sortu tamjanike-  jagode. Na latinskom fragarija znači jagoda, a od nje se dobijaju izuzetno retka i mirisna bela vina. Ovde je smeštena i Vinarija Vulić, a najavljeni smo kod Bratislava Bate Rakićevića, koji je po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture obnovio porodičnu poljanu.“

Blagoslov kod Bate

Bratislava Batu Rakićevića zatičemo u berbi crnog burgunca. On ostavlja posao i prima nas u nekadašnjem vinskom podrumu poljanske kuće u kojem se danas nalazi prostorija za degustaciju. „Predstavnik sam pete generacija vinara, a ovu poljanu je pre sto pedset godina podigao moj čukundeda“, priča naš sagovrnik, nudeći nas šardoneom Bela zdravica. „Moji vinogradi se nalaze na najboljem potezu, a posebno je važno što postoji kamenita zemljana podloga. Verovatno ste čuli da postoji legenda da je, još u doba monaha Doroteja, iz Lukarevine sproveden vinovod kojim je vino dopremano do manastira Drenča. A kada je reč o Drenči, postoji još jedno verovanje koje se mnogo puta obistinilo. Kada zazvone manastirska zvona, grad nas redovno zaobiđe.“ Susret s Batom završavamo uz čašu njegovog izvanrednog prokupca po imenu Blagoslov.

Doajen Mića Minić

Na vinskim putevima Gornje Župe zlatnim slovima upisana je Vinarija Minić. Reputaciju doajena, vlasnik vinarije Mića Minić stekao je prošavši više nego trnovit, ali istovremeno i srećnim zvezdama obeležen put. Još kao dečak bio je svrstan među neprijatelje komunističkog režima jer je njegova baba uz gusle opevala njoj učinjeno pratizansko nepočinstvo. To ga je nateralo da potraži svoje mesto pod suncem „izvan sistema“, pa se bavio svim mogućim preduzetničkim poslovima. Prodavao je svoje vino iz kamiona, na benzinskim pumpama,  vašarima… Kao vinara proslavila ga je tamjanika kojoj je ispevao jednu nežnu pesmu: „Stotu suzu natočih u flašu, božjim darom da se duša sladi, kada usne tvoje pomiluju čašu, znaćeš gde su moji vinogradi…“  Njegova najbolja i višestruko nagrađivana vina nose etiketu Stota suza.

Kostina vina, Nevenkino cveće

U Donjoj Župi obilazimo vinariju Botunjac. Prvo nailazimo na vinograd, koji namah privlači pažnju jer su na početku svakog „špalira“ loza zasađene cvetene leje žutih kadifica i nevena. Dočekuju nas domaćin Kosta, njegova supruga Nevenka i njihov pas akita. Sedimo na verandi i odmah se osećamo kao svoji među svojima, jer su naši domaćini opušteni, srdačni ljudi. Na sto odmah stiže Kostin Pino Botunjac i Jagoda – vina koja su ih proslavila.  „Unikatni sastojak ovih vina je samo zemljište. Grožđe koje rađa u mojim vinogradima raste na tlu iskrčene hiljadugodišnje hrastove šume koje i grođžu i vinu daje neponoviljv ukus. Ponosan sam  i na to što sam uspeo da obnovim našu izvornu sortu tamjanike-jagode kojoj je pretilo izumiranje. Poklonik sam, ne organske, već biodinamične proizvodnje koja zapravo znači saradnju s prirodom“, priča nam Kosta. Na rastanku, nudi nam da probamo njegov delikatesni konjak koji nije namenjen prodaji, već samo dragim gostima. Kosta ga je nazvao Botonjak – što je duhovita igra reči nastala spajanjem njegovog prezimena s imenicom konjak.  

Imperija Radeneković

 Na kraju ovog putovanja, obilazimo vinariju Radenković u selu Trnavci, takođe u Donjoj Župi. Znali smo da ova vinarija ima reputaciju moćne imperije koja je stvarana još od sredine 19. veka, da je Đorđe Radenković prvi Srbin koji je studirao vinarstvo u Bordou, a potom doktorirao na Sorboni i da je tvorac čuvenog Rubinovog vinjaka. Njegov sin Milun je stekao reputaciju, ne samo vrsnog vinara i poslovnog čoveka, već i narodnog dobrotvora i zadužbinara. Danas Vinariju vodi njegova ćerka Milena, koja je odlučila da u posao, kao partnera, uvede Dejana Stojanovića, osnivača i vlasnika destilerije Volos Natura koji, zajedno s Milenom deli istu filozofiju utemlejnu na ideji da se u svet može ići samo sa apsolutno prirodnim proizvodima.  

„Niche“ vina i destilati

Dejana Stankovića smo zatekli u proizvodnom pogonu Vinarije, u trenutku kada se odvijao veoma delikatan proces spontane fermentacije preko sto tona grožđa.  „Verujem u mudrost prirode. Moja matična firma dobila je ime po slovenskom bogu prirode. Na svom imanju imam potpuno organske zasade voća koje nikada nije prskano i do sada sam se bavio samo proizvodnjom rakija. Ušao sam u ovaj posao zato što svim svojim bićem verujem da će vina i destilati koje sada ovde stvaramo dosegnuti svetske vrhove, a po svim pokazateljima tržište prirodnih vina i destilata je u stalnom porastu.  Grožđe sorte muskat krokan smo odnegovali na Bisernom ostrvu – u starom koritu Tise, bez trunke hemije. Kvasci su živa bića i ne možete dodavati kvasce s nekog drugogog podneblja jer tako remetite harmoniju“, priča nam Dejan, a u njegovim rečima oseća se snaga vere istinskog posvećenika. Biće potrebno još  malo vremena da novi proizvodi Vinarije Radenković izađu na domaću i svetsku scenu.  

Milena Mihaljčić