Muzej savremene umetnosti u Beogradu

/, Muzeji i galerije, Reportaže i prikazi/Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Susret sa ex Jugoslavijom

Okužen parkom, s pogledom na reke i istorijsko jezgro grada, Muzeja savremene umetnosti je sam po sebi remek delo arhitekture 20. veka. Unutar njegovog očaravajućeg prostora očekuje vas susret s reprezentativnim delima savremene umetnosti Jugoslavije i Srbije.

Jugoslavija se u dramatičnim okolnostima dezintegrisala pre četvt veka, ali je njeno umetničko nasleđe ostalo i opstalo. Muzej savremene umetnosti, utemeljen u socijalističkoj Jugoslaviji, bio je jedna od vodećih institucija ove vrste u velikoj zemlji. Prikupio je vrhunsku selekciju dela autora iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Srbije… Upravo se u ovoj reprezentativnosti zbirke nalazi i njena najveća vrednost.

Hod kroz osamnaest „sazvežđa“

Razgovarali smo sa autorom nove izložbene postavke, Dr Dejanom Sretenovićem koji nam je na pitanje šta su mu bili najveći izazovi u radu, odgovorio: “Želeo sam da reafirmišemo našu kolekciju koja je punu deceniju bila nedostupna javnosti. Izložba daje jedan novi pogled, ali svakako ne i poslednju reč. Odustali smo od ideje stalne postavke i dali smo publici jedan hronološki narativ. Svaka od ukupno osamnaest vremenskih sekvenci grupisana je oko hronološke ose koja prati istorijski razvoj umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji u periodu dužem od jednog veka.“

Akcenti iz postavke: sekvence 1 i 2

Izbor od oko  tri stotine dela izloženih u pet galerijskih nivoa pažljivo je osmišljen. Prvi „isečak vremena“ i prva slika na koju ćete naići jeste snažan „Pogreb u Sićevu“, Nadežde Petrović, heroine Prvog svetskog rata i „rodonačelnice“ pravca građanskog modernizma. Zanimljivo je da je slika nastala 1905. godine, na prvoj jugoslovenskoj umetničkoj koloniji u selu Sićevu koja postoji i danas.  Socijalna i angažovana politička umetnost predstavljena je kroz radove zagrebačke grupe Zemlja i beogradske grupe Život.

Apstraktno slikarstvo i zenitizam

U trećoj „sekvenci“ videćete neke od prvih primera apstraktnog slikarstva. „Borba dana i noći“(1921) Jovana Bijelića i „Kompozicija“(1924) Ivana Radovića privlači pažnju geometrijskim oblicima i bojama. To su posve novi motivi – pojavljuju se početkom dvadesetih godina, znatno kasnije u odnosu na evropske trendove. Insprativan je i susret s delima književno-umetničke avangardne grupe okupljene oko časopisa Zenit, čiji je pokretač i idejni vođa bio Ljubomir Micić.

Slovenački konstruktivizam i beogradski nadrealizam

U petom „isečku vremena“ obratite pažnju na slovenačkog umetnika Avgust Černigoja – „Obekat EL (1924/1979). On je u Ljubljani, 1924. godine, organizovao prvu konstruktivističku izložbu, što je bila istinska politička provokacija. Izložio je naopako okrenute socijalističke krilatice, a delove mašina i radničku odeću, uništavao pred publikom. Poseban doživljaj pružiće vam originalni „Nadrealistički zid Marka Ristića“ – jedinstvena „instalacija“ nastala aranžiranjem umetničkih radova i fotografija.

Upoznajte Gvozdena i fantastične predele

Među legendama sprpskog slikarsta nalazi se i Mića Popovića.  Njegov imaginarni lik – Gvozden –predstavlja gastarbajtera iz 60-ih godina, kada su ljudi masovno odlazili na rad u Zapadnu Nemačku. On ga slika u raznim situacijama, ali u svakoj od njih Gvozden deluje izgubljeno, kao čovek koji se nije snašao na putu ka boljem životu. Ne propustite da upijete čarobne enrgije slike „Fantastični pejsaž“ , proslavljenog crogorskog slikara Petra Lubarde…

Performansi, fotografije, instalacije…

Kakao se penjete ka svakom novom galerijskom nivou, sredstva umetničkog izražavanja postaju vidno drugačija. Tu možete videti rane radove Marine Abramović, Šijanovo „Samoubistvo medija“, seriju fotografija iz automata – svojevrsnu urbanu horniku Saše Marković Mikroba – ikone beogradske andergraund scene, fotografije Goranke Matić iz doba velike žalosti za preminulim predsednikom Josipom Brozom Titom. Umetnosti devedesetih koja dočarava sumorno vreme raspada zemlje kroz rad grupe Škart. Tu su i fotografije Vesne Pavlović koje prikazuju goste beogradskog hotela Hyattt 1999. godine koji se odmaraju u luksuznim ambijentu, dok po Beogradu plušte bombe…

Vreme za razmišanje, druženje, osamu

Razgledanje nove izložbe je doživlja koji može trajati čitav dan, toliko toga ima da se vidi i doživi. Kao poseban poziv da posetite ovaj izuzetan prostor poslužiće nam utisak koji je na svojoj internet stranici „Lepota života“ objavila Majda Sikošek: „Ima u Muzeju i kutaka predviđenih da se zaklonite, a da ostanete tu, da sednete i posmatrate svet iz jedne potpuno drugačije vizure i da se osetite zaštićeno i srećno.“

Milena Mihaljčić
Fotografije: arhiva MUSB
By |2018-07-14T11:11:30+00:00jul 6th, 2018|Beograd, Muzeji i galerije, Reportaže i prikazi|0 Comments

BelGuest Magazin

BelGuest Magazine je turistički magazin visokog kvaliteta, koji izlazi u kontinuitetu od 2001. godine. Glavni partner nam je Turistička organizacija Srbije. Naš osnovni cilje jeste promocija turističke i kulturne ponude, kao i događaja u najvećim gradovima Srbije – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kroz tekstove, putopise i intrevjue pokrivamo širok spektar tema: od prezentacije kulturnog nasleđa, preko tematskih turističih ruta i izleta, sve do zanimljivih „sitnica“, poput odabranih suvenira, vina i hrane.

BelGuest Leto 2018