Dvopređne čarape Timoka
Raznovrsne u ornamentima, maštovite u stilizaciji, pune boja, dvopređne čarape su izraziti predstavnici narodne umetnosti. Ornamenti na seljačkim pletenim čarapama dostigli su vrhunac estetskog razvoja upravo u knjaževačkom kraju. Uz bogatu zbirku čarapa od dve niti, u Zavičajnom muzeju u Knjaževcu čuvaju se jedinstvena rukopisna građa i album sa crtežima u boji i crno-beloj tehnici, koji prikazuje sve bogatstvo imaginacije i umeća pletilja timočkog kraja. Tu dragocenu zbirku stvorili su supružnici Svetozar i Vidosava Popović, koji su istraživanju i stvaranju zbirke posvetili čitav svoj život.
Svetozar Popović, sin seoskog sveštenika, još kao dečak se zaneo lepotom šara na pletenim čarapama i naučio imena mnogih ornamenata. Kasnije, već kao profesor gimnazije, počeo je da precrtava „taj čudesni svet mašte“ nastao u rukama pletilja. Sudbina je htela da susretne Vidosavu, rodom iz Banata, koja je od rane mladosti sa žarom sakupljala ćilime i narodne nošnje. Deleći istu ljubav, Svetozar i Vidosava obišli su oko dve stotine sela i zaselaka timočkog kraja, pregledali na hiljade eksponata, precrtavali ornamente, izučavali tehnike pletenje. Rezultat je „Zbirka Popovića“, koja sadrži oko sedam stotina etnografskih predmeta s kraja 19. i početka 20. veka. U njihovoj zbirci nalazi se 308 dvopređnih čarapa i album jedinstven u svetu, koji sadrži 240 crteža čarapa u originalnoj veličini i boji, 734 ornamenata u boji, od toga je 426 kompozicija narodnih ornamenata i 800 tabli sa ornamentima nacrtanim u crno-beloj teh-nici. Zbirka sadrži i rukopisanu građu sa kartom istraživanja oblasti Timoka. Taj vredni etnografski i umetnički materijal proglašen je 1965. godine za kulturno dobro Srbije.
Roman o čarapama
„Roman o vunenim čarapama, njegov početak i razvoj, dramu, sukobe i tragedije stvorila je dvopređnim šarama naša seljanka pletilja. Mi smo samo sagledali, otkrili značenje dvopređnih eleme-nata, šara i simbola, razumeli šta se njima kaže, šta oni predstavljaju, i to smo rečima iskazali. Pogledajte tematiku ovih izvoda. Nije slučajno njen predmet bio cvet, pupoljak, lozica, nežna latica, listići, zvezde, golub, pile, sve najlepše što postoji u prirodi, oko nas, u nama i čega ima u kosmosu i mikrokosmosu. Prekrasne arabeske mešaju se, spajaju i mimoilaze sa čudesnim minijaturama… U svim uslovima, povoljnim i nepovoljnim, sa ljudima, na svom drugarskom, slavnom, čovečnom dvopređno ornamentnom putu, od nedoglednih visina do neizmernih dubina, bez kraja i dna. Pa zar to nije roman o čarapama koje su stvorile i ispričale oblikom i bojom naše pletilje, čobanice iz Timočke krajine, vile jezerkinje iz Timoka…“, zaneseno je govorio o svom izučavanju Svetozar Popović. Čarape se pletu od dve pređe, otud i njihov naziv, a pletu se od vrha stopala prema peti, a zatim, kada se završi stopalo, nastavlja se „gornjište“, koje se plete na četiri igle. Svaka čarapa ima podvesku, uzicu kojom se čarapa vezuje da ne bi spadala. Raskošne čarape jarkih boja i šara rađene su za svečane prilike – zavetine, slave, svadbe, krštenja… dok su za svakodnevne poslove pletene čarape zagasitijih tonova, sa jednostavnim dvobojnim ornamentom. Zanimljivo je da dečje čarapa od dve pređe nisu rađene, jer je za izvođenje pojedinih ornamenata bilo potrebno gusto uplitanje dve pređe, pa je zbog toga čarapa bila kruta i gruba.
Izložba i katalog Zbirke
Zbirka je predstavljena izložbom „Dvopređne čarape Timoka“, koju je priredila Dušica Živković. Izložba ima prateći katalog koji sažima istraživački rad Svetozara i Vidosave Popović. U tekstu kataloga zabeleženo je da se nastanak dvopređnih čarapa može pratiti od Pamirske visoravni u centralnoj Aziji ka Evropi, do njenih severnih i južnih granica, pa sve do obala Atlantskog okeana. Dvopređno pletivo su u srednju Evropu i na Balkan doneli Sloveni u doba velike seobe naroda. Tokom viševekovnog puta dvopređnih čarapa mogu se izdvojiti dve epohe – preornamentalna i ornamentalna. Svetozar i Vidosava Popović zapažaju da ni na jednom elementu narodne nošnje nema toliko ornamenata, motiva i boja kao na dvopređnim čarapama. Zabeležili su i dokazali da je u knjaževačkom kraju ta umetnost doživela svoj potpuni procvat. Ako pokušamo da razumemo ushićenje koje je navelo profesora Popovića da pletenje čarapa uporedi s lepotom vodenih nimfi – vila jezerkinja, možda ćemo moći u dahu da pročitamo i njegov „Roman o vunenim čarapama“, koji su nitima, maštom i umećem stvorile naše seljanke.
Social Network